Ljubavni recepti jedna su od najzastupljenijih tema brojnih ženskih magazina, te nas zasipaju million i jednim načinom kako ga osvojiti, hiljadama načina kako pronaći onog “pravog” , savetima o tome kada je pravo vreme da se otvorimo i pokažemo emocije… A da li nam je sve to zapravo potrebno?  Da li pitate prijateljice kada da mu se javite? I da li je u redu da ga prve pozovete na sastanak? Koliko puta ste poslušale druge, a u kojim situacijama slušate svoju intuiciju, sebe? Da li ljubavni recepti zaista funkcionišu?

Nedavno sam u jednom ženskom magazinu čitala rezultate ankete o tome kada je “pravo vreme” da izgovorimo “Volim te”. U anketi su učestvovali mladići između 20 i 30 godina. Jedan odgovor bio je kako je sve pre šest meseci rano, “ a u najmanju ruku, čudno.”  Kada sam svom bivšem dečku nakon 13 dana zabavljanja izgovorila čuvenu rečenicu, odgovorio je da sam samo zaljubljena jer je “nemoguće da ga volim”. Ako bih desetinama potpunih stranaca rekla da sam zbog neke osobe bila u stanju da sasvim promenim dotadašnji način života i navike, napravim million kompromisa o čemu do tog trenutka nikada nisam ni pomislila ili da putujem deset sati samo kako bih sa nekim provela dva i po sata, verujem da bi svi bili saglasni u tome da sam tu osobu istinski volela. Istu tu osobu koja nije verovala u to. Zapravo, osobu koja nije verovala u sebe. Ali, hajmo redom.

Ako nam potpuni stranac koga znamo nekoliko minuta, u nekoj zaista teškoj situaciji pruži ruku, da li mislite da će nam biti neophodno šest meseci da ga zavolimo? Pretpostavljam da neće. Zašto? Pre svega, važno je da razumemo da smo svi razliiti, pa samim tim “pravo vreme”   ( za bilo šta) je toliko individualna i relativna stvar. Različiti smo najpre po svojim uverenjima.  Mnogi od nas ne veruju da zaslužuju ljubav. Kako god vam to u ovom trenutku zvučalo. Nečije “ ne verujem da me voliš” , u njegovom umu je pitanje “čime zaslužujem da me voliš?”. Jer je to obrazac koji je usvojio. Jer veruje da se ljubav mora zaslužiti. Jer duboko u sebi ne veruje da može učiniti nešto što će zavrediti bilo čiju ljubav. Jer, pre svega, ne razume da svako živo biće zaslužuje ljubav. I da smo baš zbog toga tu, na ovoj planeti.

Još jedan od razloga zašto ljubavni recepti ne deluju leži u činjenici da ljudi koji veruju da zaslužuju ljubav, pre svega će je sami pružati svetu oko sebe verujući ljudima. I naravno, mnogo puta će se prevariti i “opeći”. Ali, oni drugi živeće prevareni stalno.Koliko dugo možete da ‘folirate’? I ukoliko se na početku ne ponašate u skladu sa svojim bićem, sa onim što vi zaista jeste, kako ćete znati da je neko zavoleo vas, a ne osobu kakvom ste se predstavili? Da li je “lako meni da ovo pišem” jer sam emotivno ispunjena? Hm… to je nešto što me uvek slatko nasmeje. Jer sam i ja milion puta u životu pogrešaila pre svega ovoga što živim danas. I jer sve o čemu pišem ima veze sa svim stvarima koje sam proživela. U šta god da u nekom trenutku svog života verujete, u pravu ste. Neprestano ćete dobijati potvrdu da ste u pravu.

Spomenula sam na početku savete drugarica. Moram priznati da nikada nisam poslušala ni jedan savet. I ne kažem da je to uvek bila pametna odluka, ali nisam umela drugačije. I verovatno to ne bih bila ja. Oduvek sam sve radila u skladu sa onim kako se osećam.

Nisam ni ja oduvek verovala da zaslužujem ljubav. I dobijala sam potvrdu toga kroz psihičko maltretiranje o kom sam pisala u jednom prethodnom tekstu. Zatim sam pokušavala da promenim nekoga ko nije verovao da zaslužuje ljubav. Naposletku, kada sam shvatila da istinska ljubav leži u meni i da je moram razviti prema sebi kako bih je mogla živeti sa bilo kim, desio se neko ko takođe veruje da zaslužuje ljubav. U trenu sam razumela da ljubav nije komplikovana. Da, javila sam se prva. I da, rekla sam, čini mi se, nakon desetak dana “Volim te” jer je on neko ko mi je okrenuo život naopačke, ali u onom najpozitivnijem smislu. Neko zahvaljujući kome sada sve ovo pišem… Neko zahvaljujući kome sam uspela da (po)verujem da vredi živeti. Svi ljubavni recepti su bili suvišni i sve je bilo tako jednostavno!

Čemu život ako ni u šta i nikome ne verujemo? Izabrala sam da život živim punim plućima. Sa sve greškama i promašajima koje ću (možda) poneti na leđima. Ali, sa čistom savešću, mirom u srcu i verom u to da me uvek očekuje nešto faantastično!

Nikada ne zaboravite činjenicu da ZASLUŽUJETE LJUBAV.

Vladislava Milovanović

http://inlovewithartandfashion.blogspot.com/

 

 

Total
9
Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*
*