vratimo deci detinjstvo
Izvor: www.pexels.com

Kako da vratimo deci detinjstvo u vremenu prevelikih ambicija

Kako i na koji način da vratimo deci detinjstvo, kada sve više roditelja svoje mališane,  umesto parkova i igrališta, odvodi na treninge, u muzičke škole, na  časove stranih jezika? U vrtićkom uzrastu očekujemo od njih da nauče slova, brojeve, strani jezik. Slobodne igre je sve manje. Svakodnevno žurimo, odrađujemo mnoge stvari umesto njih, jer mi to znamo bolje i brže.

“Najveća greška odraslih prema deci je što radimo mnoge  stvari umesto njih jer mislimo da je brže. Time uopšte ne činimo deci uslugu. Ni mi se nismo rodili naučeni, a deca da bi naučila moraju da ponavljaju i da greše.  Mi sada imamo situaciju da  je mlađa grupa u našem vrtiću  premeštena u objekat gde su nam veća deca, gde su u kuhinji sve stakleni sudovi i staklene čaše. Oni imaju dežurstva, postavljaju stolove pre obroka. Objašnjavamo im da se ne plaše kada se nešto razbije, kao i da moraju da nauče da vode računa. Ispočetka se koristi  plastika u vrtiću iz čisto bezbednosnih razloga prema deci, ali nije u redu da se koristi do škole, moraju da nauče karekteristike nekog materijala, i uopšte da osete pod rukom hladnoću stakla. To su iskustva kroz koja oni uče, kasnije mi kao odrasli možemo da usvajamo teoriju na osnovu iskustva”, Violeta Strelac, PU Naše čedo iz Zemuna.

vratimo deci detinjstvo
Izvor: www.pexels.com

Svi želimo svojoj deci da priuštimo najbolje, pa, se roditelji često takmiče među sobom kada je dete progovorilo, prohodalo, kada je naučilo slova. Deca do sedme godine nauče dva strana jezika, ali ne umeju da se popnu na drvo.

“Svi žele da im deca sa 7 godina budu intelektualci, svi zamišljaju da će biti inžinjeri, lekari i diplomate, a deci su uskraćene osnovne karakteristike. U najbukvalnijem smislu potrebno je da radimo na tome da vratimo deci detinjstvo. Da bi kognitivni razvoj išao napred mora da postoji motorika. Svi veliki naučnici koji su bili do sada, pre svega rasli su u prirodi, pentrali su se po drveću. Bili su motorički savršeno razvijeni, tako da im ni kognitivno nije posle falilo. Treba decu podsticati da logički razmišljaju. Treba da ih navedemo da oni imaju želju da sami uče, da sami istražuju.  Ono što je naučeno i što  kasnije koristite u životu je ono što smo hteli sami da naučimo, a ne nešto što vas je neko terao da naučite”, Violeta Strelac.

Profesorka psihologije sa Univerziteta Templ, Kejti Hirš-Pasek, smatra da je deci u predškolskom uzrastu igra sve više uskraćena.  Vrtić sve više liči na školu, pa vaspitači primećuju da sve manje vremena ostaje za igru. U Kini su roditelji toliko koncetrisani na obrazovanje da im deca i vikendom idu na private časove. Branislava Žujović je radila  u jednom privatnom vrtiću u Pekingu, predavala je engleski jezik.

vratimo deci detinjstvo
Izvor: www.pexels.com

“Pored svakodnevnih aktivnosti u vrtiću, imaju jako malo vremena za igru. Kinezi veruju da ako ulažu u obrazovanje od najranijeg doba deteta, da će dete imati veće šanse da uspe i zaradi novac. Bake i deke često čim se dete rodi sakupljaju novac za vrtiće, razne časove i aktivnosti. Roditelji se među sobom takmiče,vaspitači u vrtićima uglavnom govore ono što roditelji žele da čuju. Ako se slučajno dogodi da dete ima neki razvojni poremećaj, o tome se retko govori, to se uglavnom krije. Predškolci imaju časove po ceo dan, u tom uzrastu već sabiraju po tri broja. Predavala sam engleski deci i od godinu i po, oni bi mirno  sedeli u krugu i slušali po 45 minuta šta im profesor govori na jeziku koji ne razumeju. Sprovedena su neka istraživanja koja govore da zbog tog pritiska i prevelikih očekivanja roditelja u kasnijoj dobi mladi Kinezi budu neretko nesrećni. Iznenadila sam se kada smo se nakon pet godina života u Kini vratili u Srbiju, da se i kod nas sve više novca i vremena  troši na private časove, pametne školice, škole stranih jezike”, Branislava Žujović, diplomirani filolog za srpsku književnost i jezik.

Deci su najpotrebniji roditelji

“Roditelji su potrebni deci, nisu im potrebne ni skupe patike i garderoba, ni luksuzna letovanja, nego su im potrebni roditelji koji su stvarno tu za njih i koji ih zaista slušaju i čuju. Treba poznavati svoje dete, biti svestan njegovih vrlina i mana i raditi na vrlinama, raditi na potencijalima jer će se samim tim dizati samopouzdanje i onda će dete kada u svom potencijalu doživi maksimum, imati smelosti i hrabrosti, želje i volje da proba nešto i što ne može tako dobro. Za mnoge stvari deca imaju bolja rešenja nego mi odrasli. Malo se pažnje posvećuje deci, materijalno  im pružimo i mislimo da smo im pružili sve u životu što im treba. Nije poenta da se stekne takva imovina da oni budu bezbrižni do kraja života, to dete je u većini slučajeva  izgubljeno za život. Treba da se stvori čovek koji će da gradi, neko ko će da stvara nešto za šta je rođen. Svaki roditelj u svom mikrosvetu može svoje dete da sačuva, deca su jako lojalna porodici i roditeljima i ukoliko tu postoji baza vrlo retko mogu spoljni uticaji da naprave problem”, Violeta Strelac PU Naše čedo.

Vratimo deci detinjstvo. U prevelikoj želji da ih naučimo mi ih često sabotiramo. Koncentrišemo se na akademsko obrazovanje, a deci je uskraćeno da iskuse i uče iz svojih grešaka. Znaju sve funkcije pametnih telefona, a ništa o svojoj okolini, i o sebi. Vratimo deci detinjstvo.

Dragana Bokun

 

Total
74
Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*
*