vanja cvetkov
Vanja Cvetkov

Vanja Cvetkov u epizodi sa ‘fensi’ kozom

Ja živim u metropoli. U sred metropole. Vrlo blizu downtown-a.

A moja komšinica čuva na terasi kozu. Zavezala je za bronzanu ogradu od balkona da joj ne uskače u kuću. Koza mekeće, kekeće, bekeće po ceo dan i noć.

A komšija preko puta ima svinjac. Tu, nadomak downtowna. S prednje strane, njegova kuća izgleda kao palata, ali s unutrašnje strane pruža se dvorište sa svinjcem. Doduše skrivenim. Ne biste vi mogli to da primetite u prolazu. Za svinjac znamo samo mi koji se gušimo u smradu leti. Još ako zaduva jug, au, pa to je pomor.

Komšinica iz samog centra takođe, čuva kokoške u zadnjem delu dvorišta. Ali njen petlić je gospodin. Malo se ulenjio. Ne kukuriče u 5h ujutro kao nekadašnji petlići, već u podne. Obziran je. Da ne probudi omladinu koja se zorom vratila iz diskoteka.

Sve ja ovde imam. A celo detinjstvo sam maštala da imam baku u selu. Sećam se, na letnjem raspustu, moje drugarice su išle po mesec dana kod u selo, a ja na more i posle sam tabanala po metropoli. Baš sam im zavidela. Toliko sam želela da se i ja igram sa pilićima, jarićima, zekama… Da vučem klempavo tele za uši i prase za repić. Da šišam ovce i muzem krave… Pa zar to nije dar života. Božiji dar.

Pošto nisam imala svoju seosku oazu, godinama sam molila mamu da me povede kod nečije bake u selo, da jašem konja. Moja mama je moj anđeo čuvar. Ona mi ispuni svaku želju. I pre nego što je izreknem. Pronašla je konja, ali ne baš u selu, nego u jednoj ergeli, u predivnoj prirodi. Ljudi moji, koliko sam bila srećna kada sam ugledala mog konjića Sonija. Pa mislila sam da ću da se srušim od radosti. Takvu tremu nisam imala ni na prvom randesu.

vanja cvetkov
Izvor: Vanja Cvetkov

Posle Sonija mama i tata su me svake godine vodili kod nekoga u selo, da ostvarim svoj san. Oooo, koliko sam bila ponosna i važna kada se završi raspust, pa me nastavnica pita gde sam provela odmor, a ja kažem: U selu, kod bake… Iako je moja prava baka, bakica iz grada. I prabaka. I čukunbaka. I kurajberka… Svi. Ja nemam svoje selo. Ali zato su sva sela moja. I čudi me kada se neko stidi što je poreklom iz sela. Pa on je prebogat čovek. Da li je svestan toga?

Gledam danas decu metropole. Uprkos stvarno ogromnim mogućnostima koje metropola pruža, ona ostaju nekako „osakaćena“. Ni do srednje škole ne vide kravu uživo. Kokošku vide samo u Maxiju. Od teleta vide samo šnicle, a od svinje but.

Farmu vide eventualno na ajpedu, ako igraju tu igricu. Propade im detinjstvo na asfaltu metropole. A znate li kako je divan osećaj kad hodaš bos po travi bakinog dvorišta?

Eeeee, zato sam se ja preselila nadomak downtowna, da imam celo selo oko sebe. Da ne oskudevam ni u čemu. I realno, recite, da li je normalno da se u sred grada gaje svinje i koze? Meni je to simpatično, jer volim te blentave smešne kozice, ali realno to nije baš gradski hobi. Neke komšije se žale zbog našeg domaćeg zoo vrta na terasama i u dvorištima. Zvali su komunalce i razne neke inspekcije. Kozu su odvodili, ali se vraćala. Ne znam kako. Možda to nije ista. Možda je komšika nabavila novu. Ali svinjac nisu smeli da taknu. Došli su do ograde i dočekao ih je pas čuvar. Skoro ih je iscepao u froncle. A gazda čuvar ih je skoro izbušio kao švajcarski sir. Pa šta oni misle, da mogu tek tako da dođu i bez pozivnice. To je privatan posed. U Americi ne sme niko ni nosom da priviri na privatan posed, jer će ostati bez njega. Ne znam šta posle rade sa tim nosevima. Znam za svinjske uši u sosu, znam za papke u saftu, ali ne znam za noseve. Gde se oni utope?

Tako su se komšije, metropolci žalili zbog neprimerene živine, na neprimerenoj lokaciji. A ja se ne žalim na kokošinjac. Više volim da me budi petlić, nego ova grozna buka automobila.

A, znate šta se desilo?

Kada im se razboli dete, svi trče kod baba Rajke po kozje mleko. Pa ako ne bude dovoljno za sve, da vidiš kako pevaju kozi, miluju je, mole da iscedi još koju kap. Aaaaaa, onda im ne smeta. Juče su joj svirali frulicom užičko kolo. Ludaci. Ko da koza zna dvojku. Šta da se saplete i padne s terase? Ko će onda da „nosi“ mleko?

A kada se zimi zaređaju slave, eeee, kako se ceo komšiluk sjati u skriveni svinjac, da izabere prase za svoju trpezu. Ne smeta im onda smrad i groktanje. Doduše, tada ne duva jugo, pa može da se preživi. Znači nije kriv svinjac, već jugo.

A ove kokoške-trkačice čovek ne može da navata po Milkinom dvorištu. Ima ceo spisak porudžbina za atletičarke, koje samo kljucaju kukuruz i ne truju se konzervatima. Pa ne može petlić da stigne da napravi toliko pilića, koliki je Milkin spisak. Upisuješ se sada za sledeću godinu. Kao za skener. Možda za skener i ranije dobiješ termin.

Ja sad’ ne znam, šta je tu ispravno, a šta ne. Ali vidim dvostruke standarde. Čula sam za taj izraz na tv-u. To je to. To je slučaj sa mojom metropolom. Juriš standard, juriš fenseraj, juriš strogi centar, a u parku šetaš kozu. Ali lepo je dresirana. I skakuće samo u ograđenom prostoru, predviđenom za pse i druge ljubimce. E, pa ona je drugi ljubimac. Mora i ona da protegne noge malo, a ne da se usedi na terasi kao baba devojka. Pa budimo humani. Ali da vidiš kako Rajka, uredno pokupi sve brabonjčiće iza koze. Ni Ivica i Marica ne bi našli put do kuće. Kulturna žena. I nema to veze sa selom. I u selima i u metropolama žive pristojni i nepristojni ljudi. Nisi ti seljak, ako držiš kozu na balkonu, ali jesi seljak ako bacaš smeće preko balkona. Iz svoje pametne, fensi zgrade. Milion puta mi se stropoštao ceo pileći kostur ispred nogu, kojeg zafrljači neki metropolac s terase. Da ne pričam o kesama punim đubreta koje lete sa solitera ili opušcima od cigara. Heeeeej!!! 

vanja cvetkov
Izvor: Vanja Cvetkov

Tako da ja protiv koze nemam ništa, sve dok je uredna i čista. Valjda je Rajka redovno kupa. Je l se koza uopšte kupa? Kako ona živi u selu? Nisam obratila pažnju na taj, kozmetički detalj. Ne smeta mi koza, samo se nadam da je Rajka neće prijaviti kao člana domaćinstva. Jer onda će nam svima poskupiti voda. Potrošnju nam računaju, otrilike, prosečno. Ne po stanu, već po zgradi. Ali naša zgrada je mala, srećna komuna. Kao Melrose Place. Pa je i koza dobrodošla. Sve dok ne pravi žurke do 5 ujutro i ne privodi pijane jarčeve.

Ukoliko vas zanimaju šta Vanja Cvetkov misli o tome kako da imamo srce bez greške, pročitajte ovaj tekst.

Vanja Cvetkov

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*
*