Iako su nekih prethodnih godina bili zastupljeniji nego danas, stripovi ne izumiru – samo se menjaju u skladu sa vremenom.

Znam da mi je otac pričao kako je tokom njegovog detinjstva najveća draž bila čitati i skupljati stripove. I dan danas ih on čuva, i ne zna ni sam koja je brojka primera kojom raspolaže.

Čuveni Alan Ford, Dilan Dog i brojni drugi stripovi obeležili su čitavu epohu, a umetnost stripove i ovih dana izdvaja kao najsavršeniji oblik i spoj likovnog i književnog izraza u celini.

Predistorija stripa seže u davnu prošlost likovnih umetnosti. Nizovi povezanih naslikanih prizora u egipatskim grobnicama, dugačka traka na Trajanovom stubu iz antičkog Rima su neki od primera narativnog slikanja.

Počeci stripa se vezuju za pojavu visokotiražnih novina. Strip je najpre doživljavan isključivo kao zabavni sadržaj blizak karikaturi i komičnoj interpretaciji. Tek tridesetih godina 20.veka dobija zasluženu potvrdu, kao nova vrsta umetničkog izražavanja.

„Žuti deran“ Ričarda Autokolta prvi je strip u kojem su se javili balončići sa tekstom. Popularnost ovog stripa bila je tolika da je po njegovom glavnom junaku nastao i termin žuta štampa, koji se odnosi na novinarstvo koje se bavi društvenim aferama.

Definicija stripa glasi: Strip je noviji oblik umetničkog izražavanja koji objedinjuje likovnu umetnost i književnost.

Zasluge za afirmisanje stripa pripisuju se brojnim autorima, među kojima posebno mesto pripada Švajcarcu Rudolfu Tepferu.

Vrste stripova:

Po dužini trajanja:

  • Kratki (priča obuhvata samo jedan do dva kaiša)
  • Dugi (priča se proteže kroz više nastavaka ali ima konačni dramski oblik)
  • Serijalni (strip se razvija i grana uvođenjem novih zapleta I likova)

Stripovi mogu biti različitog sadržaja, pa tako tematski možemo uočiti fantastične sadržaje (bajke, mitove…), događaje iz svakodnevnog života ili kombinaciju ove dve teme.

Osnovni elementi stripa su crtež i tekst, povezani u kontinuiranu radnju. Kompozicija je u isto vreme prostorno i vremenski određena.

Za strip se kaže da je sličan animiranom filmu, a jedina razlika je u doživljaju trajanja vremenske kompozicije.

Tipovi kompozicije mogu biti: horizontalni, vertikalni, dijagonalni i kompozicija presečenog kadra.

U svakom navedenom tipu kompozicije, pod uticajem fotografije, javljaju se izvesne specifičnosti koje bogate uobičajeni likovni jezik. Na primer, često možemo u stripovima primetiti krupne kadrove. Njih umetnici koriste kako bi naglasili psihološku napetost radnje i oslikali emotivno stanje likova.

U procesu nastanka stripa, prvi korak predstavlja osmišljavanje radnje, zatim sledi skiciranje likova i ambijenata kao i raščlanjivanje na pojedinačne slike. Svaka slika se detaljno osmišljava kako bi likovi i ambijenti na odgovarajući način dočarali prostor i trenutak.

Najstariji stripovi su Bim i Bum, Mali Nemo, Porodica Tarana i Mačak Feliks. Dok su tokom 30-ih godina 20.veka nastajali strip-magazini namenjeni mlađoj populaciji.

Super junaci koji su obeležili četvrtu deceniju 20.veka su Bak Rodžers (prvi naučnofantastični strip), zatim Tarzan, Dik Trejsi, Fleš Gordon, Supermen, Fantom…

Nešto kasnije je nastao Snupi. Ovaj čuveni strip karakterišu svedene figure i prostor, statični likovi i miran ritam radnje.

Stilizacija figura u stripu predstavljala je vladajući manir među strip-umetnicima u drugoj polovini 20.veka, pa su se širom sveta javljali različiti strip-magazini čiji su junaci doprineli masovnoj popularnosti nove umetnosti. Središta strip-umetnosti, pored Amerike, postali su Francuska, Italija i Japan.

Najpopularniji stripovi ovog perioda su: Hogar Strašni (SAD), Korto Malteze, Alan Ford (Italija) i Asteriks (Francuska).

Kada govorimo o srpskom stripu, moramo istaći Đorđa Lobačeva kao najstarijeg i najčuvenijeg strip-crtača iz Srbije. On je u svojim stripovima inspirisan srpskom narodnom književnošću. Gradio je svoj likovni izraz pomerajući ga kao realističnoj formi i trodimenzionalnom doživljavanju prostora. Najpoznatiji stripovi su mu: Baš-Čelik, Ženidba Dušanova, Čardak ni na nebu ni na zemlji.

Pored njega, istakli su se i Konstantin Kuznjecov, Sergej Solovjev I Vladimir Žedrinski. U drugoj polovini 20. veka pojavili su se i mlađi stvaraoci koji su ravnopravno delovali u skladu sa modernim tendencijama stripa u svetu. Neki od njih su Aleksandar Zograf, Aleksa Gajić I Zoran Janjetov.

Najzastupljeniji strip danas je svakako Manga strip. On pripada japanskoj strip školi i prepoznatljiv je po specifičnom likovnom izrazu. Crteži su prožeti jakom stilizacijom, uglavnom su crno-beli, sa izuzetkom korica i prvih nekoliko strana. Za naše podneblje, najupečatljivija stvar ovog stripa je ta što se čita otpozadi, odnosno ono što mi smatramo početkom stripa, tu je zapravo kraj pa moramo poći sa čitanjem od poslednje strane, odnosno sa desna na levo.

Pored ekspanzije raznih onlajn igrica i virtuelne zabave, strip je, moramo priznati, danas skoro zaboravljena umetnost. On, ipak nekako egzistira, zahvaljujući grupi nepopravljivih strip-romantika koji neguju kult devete umetnosti.

Tamara Roksandić