Današnje vreme nosi mnoge nove stvari. Jedna od njih je promena pola. Da, da dobro znaš to. Ljudska sloboda došla je do toga da svaki čovek može da pređe na ono drugu, trebalo bi jaču ili lepšu stranu. Kakve to ima pravne posledice saznajte ekskluzivno, sada i odmah.  O tome koliko je Srbija uspešna u ovoj medicinskoj intervenciji možete se uveriti ovde.

Zakon o matičnim knjigama legalizuje promenu pola i omogućava takav upis u matične knjige.  Upisu se pristupa nakon potvrde nadležne zdravstvene ustanove i nakon upisa pravo uvida u matičnu knjigu imaju samo to lice, njegovo dete, roditelji i nadležni organi. Posebno su oni i bitni. Pitanje je zbog čega ovde nema supružnika ili vanbračnog partnera, makar u ovom pogledu. Da li se podrazumeva da oni to mogu da primete i šta ako ne mogu zbog toga što su udaljeni?

Brak

Ustav Republike Srbije ne definiše brak, ali navodi da se on zaključuje slobodnim pristankom muškarca i žene, a Porodični zakon (poslednji put menjan 2015.) navodi da je brak zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Iako nigde nije uređeno pitanje promene pola i sudbine braka, iz navedenog proizilazi da ovakav brak ne bi mogao opstati. On je ništav, Porodični zakon izričito kaže da je brak ništav ukoliko su ga sklopila dva lica istog pola.

Logično je da će supružnik (osim ukoliko nije toliko zavoleo svog partnera/partnerku da mu ne smeta promena njegovog pola, što je uvek moguće) prvi imati interes da reaguje i podnese tužbu za utvrđivanje ništavosti braka. Naravno, ako primeti, pošto formalno obaveštenje niti mogućnost uvida u matične knjige neće dobiti.

Šta ako supružnik ne podigne pomenutu tužbu? Njihova bračna idila bi ipak bila završena, javni tužilac takođe ima pravo podizanja tužbe za utvrđivanje apsolutne ništavosti braka. A kao nadležni organ on bi svakako imao pravo uvida u matičnu knjigu. Matičar bi trebao (mada to nije izričito propisano), da obavesti tužioca o promeni pola kako bi tužilac mogao da vrši svoju dužnost.

Dakle, ovakav brak ne bi trebao da opstane kao protivan Porodičnom zakonu i Ustavu, bez obzira na volju supružnika. Čak i potencijalni naslednici (kao pravno zainteresovana lica) imaju pravo da podnesu ovu tužbu. Ukoliko se brak poništi, njihovi nasledni udeli će biti veći. Ova tužba se može podići u bilo kom trenutku, jedino što naslednici ne mogu podići tužbu nakon smrti lica, ali mogu da nastave započeti postupak.

Dete

Zanimljivo je pitanje položaja deteta. Ako bi roditelji nastavili da žive zajedno, zajednički bi vršili roditeljsko pravo.  Promena pola ne bi nikako mogla biti osnov za lišenje roditeljskog prava. Ipak, ukoliko roditelji (bivši supružnici) ne bi živeli zajedno, deluje da bi roditeljsko pravo vršio isključivo roditelj koji nije promenio pol. U svim slučajevima odvojenog života sud vodi računa o najboljem interesu deteta. Čak i da se zaključi sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, sud ima pravo da odbije taj sporazum ukoliko nije u najboljem interesu deteta.

Ovo pitanje šta je najbolji interes deteta je dosta nezgodno i treba ga gledati samo iz ugla deteta. Naravno, moguće je i da neko ko je promenio pol dobije samostalno vršenje roditeljskog prava (ako su ispunjeni zakonski uslovi ili ako je drugi roditelj nesavestan), ipak, teško je zamisliti takvu situaciju, a da ne postoje uslovi za potpuno lišenje drugog roditelja roditeljskog prava (lišenje i vršenje nije isto). Lišenje bi došlo u obzir u sledećim slučajevima (član 81)

Ako znamo kakva je situacija i kakvo je raspoloženje javnosti u Srbiji, teško da bi bilo u najboljem interesu deteta da ostane sa onim roditeljem koji je promenio pol (osim u izuzetnim slučajevima). Poznat je problem vršnjačkog nasilja koji je sve veći u Srbiji, a možemo samo predviđati šta bi se desilo u ovom slučaju. Čak i da se preduzmu sve adekvatne mere prema učenicma, drugarima, čak da se angažuju psiholog, pedagog i čitava armija posledice po dete bi mogle biti ogromne i teško/nikako otklonjive. Cela logika prava deteta je da treba prvenstveno razmišljati o njegovom interesu. Možemo braniti stav da je ovakvo shvatanje javnosti o LGBT zajednici i promeni pola neopravdano i da ti ljudi nisu krivi za to. Ipak, teret se ne može prevaliti na dete.

Drugi roditelj (koji je promenio pol) bi i dalje imao svoja prava. Imao bi pravo da održava lične odnose sa detetom, da učestvuje u raspolaganju imovinom velike vrednosti, o većim medicinskim zahvatima, promeni prebivališta, obrazovanju, ali i da odlučuje o svim drugim bitnim pitanjima od uticaja na život deteta koja prethodno nisu navedena kao naročito bitna pitanja (to bi npr. bilo slanje u internat). Najvažnije pravo je da održava lične odnose sa detetom. Imao bi i obavezu izdržavanja. Zanimljivo je da li bi odluka o upisu deteta na određeni sport bila smatrana pitanjem koje bitno utiče na život deteta? Zakon ga ne svrstava o naročito bitno pitanja, ali ostavlja mogućnost da i to bude u određenim slučajevima bitno pitanje. Po meni samo ako bi upis bio sa tendencijom profesionalnog bavljenja.

Sve ovo bi se odnosilo na dete do 15 godina života. Tada bi roditelji zajedno donosili odluku o vrtiću i osnovnoj školi koju će upisati. Čak bi roditelji odlučivali i o srednjoj školi pod uslovom da dete nije napunilo 14 godina kada se ta odluka donosi (većina dece polaze u srednju školu sa 14 godina pa bi limit trebalo spustiti na te godine). Sa toliko godina dete može da odluči i sa kojim će roditeljem živeti i kako  će (da li će uopšte) održavati lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi.

Sada je vreme za pauzu, u sledećem članku o usvojenju i vanbračnoj zajednici 🙂 .

 

  

Posetite Mihajlov blog klikom na njegovo ime:)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*
*