Da li ste se ikad zapitali koliko vremena provodite na internetu i šta biste mogli da uradite za to vreme koje na dnevnom niovu iznosi oko četiri sata!? U našoj zemlji čak 97 odsto tinejdžera uzrasta od 15 do 17 godina ima mobilni telefon i  za razliku od pripadnika starijih generacija, njima telefon ne služi za telefoniranje, već za pretraživanje interneta, a od svih sadržaja najviše koriste „Jutjub”. Na njemu nalaze sve informacije koje su im potrebne, počev od recepta za kolač do uputstva kako se najbrže pegla košulja ili popravlja kvar na nekom uređaju.

„Često se zavisnost od interneta upoređuje sa zavisnošću od kocke uglavnom zbog toga što su internet i kocka fizički nešto što se ne unosi u organizam, a izaziva itekako ozbiljan psihički problem. U svemu drugome se ne može baš mnogo porediti. Naime, internet je najjeftiniji oblik zavisnosti za koji nisu potrebne specijalne količine novca i koji se može upražnjavati bilo gde i uz pomoć bilo kog aparata koji podržava internet. Između ostalih oblika zavisnosti od interneta, postoji i zavisnost od sajber kockanja, navodi dipl. spec.  Nataša Kovačević , pedagog klinike za odvikavanje od interneta.

Zavisnost od interneta je veoma ozbiljan psihički problem koji negativno utiče na celo socijalno okruženje osobe koja pogođena ovim problemom. Naime, zavisnik počinje da provodi većinu svog slobodnog vremena koristeći internet. Postoje određeni nivoi težine zavisnosti počevši od lakših: osoba provodi više od 2 sata slobodnog vremena sa internetom, pa sve do nivoa gde osoba u zavisnosti od toga koliko godina ima počinje da provodi svo svoje slobodno vreme sa internetom, pa čak i vreme spavanja do mere potpune iscrpljenosti skraćuje da bi mogao/la da se posveti svom virtuelnom svetu. Najteži oblici zavisnosti mogu ozbiljno ugroziti i fizičko zdravlje zavisnika iz razloga što takva osoba odbija čak i da jede te tako vidno gubi na telesnoj težini zato što bi vreme za obrokom njemu ili njoj oduzelo „dragoceno“ vreme tokom kojeg može biti u svom virtuelnom „carstvu“. Takođe se javljaju i glavobolje, bolovi u leđima, a kod najtežih oblika zavisnosti mogu se pojaviti i halucinacije.

Osoba koja je zavisna od interneta u većini slučajeva potpuno zanemaruje svoju porodicu, prijatelje, školu ili posao i čak dolazi u direktne sukobe sa njima smatrajući da su svi „protiv“ njega, odnosno nje. Primetićete da su navike i vrednosti kod mladih drugačiji nego kod starijih generacija, i puna baterija izaziva apsolutnu satisfakciju. Često sam razmišljala o tome zašto imamo osećaj da bi svet stao ako bismo ostali bez baterije i shvatila da smo zapravo zavisni na više niova… Pre svega od mobilnih telefona, a potom i od interneta.

Na pitanje kako sama terapija izgleda, Kovačević odgovara: „S obzirom da je zavisnost od interneta poremećaj koji ugrožava celo socijalno okruženje osobe zavisnika, terapija podrazumeva, barem u početku prisustvo cele porodice. Ova zavisnost je uglavnom krajnji produkt nemoći određene osobe da se suoči sa nekim velikim problemom ili možda većom traumom te tako terapija da bi bila uspešna mora biti fokusirana na srž rešavanja te traume, a zatim dolazi i do rešavanja „produkta“ to jest zavisnosti.“

Terapija obično traje 45 minuta jednom nedeljno, a celokupna terapija između 6 meseci i godinu dana u zavisnosti od težine problema. Lečenje internet zavisnosti je jeftini oblik lečenja gde se predmet zavisnosti ne oduzima već je cilj da osoba zavisnik nauči da pravilno i korisno koristi nešto bez čega se, nažalost, u današnje vreme ne može.

Zanima me koliko od vas je pomislio tokom čitanja ovog teksta da mu je neophodna terapija ili pak mislite da ipak možete da kontrolišete situaciju?

Sigurna sam da je više onih koji su pomisli ovo drugo. U svetu postoje centri za odvikavanje od interneta, ipak u Srbiji još nisu popularni očigledno iz razloga što roditelji dece smatraju da je to normalno da dete po nekoliko sati slobodnog vremena provede za kompjuterom ili telefonom, a ukoliko to počne njima lično da smeta onda smatraju da će jednostavnim oduzimanjem mobilnog telefona rešiti problem što u potpunosti izaziva suprotan efekat i stvara začarani krug-zavisnik počinje da pokazuje agresivnost, internet mu biva vraćen i sve kreće ispočetka. Ljudi se uglavnom u našoj zemlji obraćaju stručnjacima kada budu „saterani uz zid“. Nažalost je tako, govori pedagog  Nataša Kovačević.

 

Ćulibrk Sanja

Total
44
Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*
*