Izvor: www.pexels.com

Prva reč i gvozdena vrata otvara

 

Prva reč deteta, nešto je što svaki roditelj sa nestrpljenjem iščekuje. Kod nekih ona dođe ranije, a kod nekih kasnije. Ipak, postoji optimalna granica do kada bi dete trebalo da progovori. Ono što roditelj može da uradi kako bi prva reč došla brže jeste stimulacija. Sa logopedom Bojanom Tadić, logopedom iz Centra za razvoj govora i jezika Lingua Media, popričali smo o ovoj temi i saznali mnogo korisnih informacija.

 

 1. Šta je nedovoljna stimulacija?

Nedovoljna stimulacija zapravo je nedostatak komunikacije sa detetom. Od najranije dobi treba što više komunicirati, razgovarati rečima koje su jasne. Komunikaciju treba obavljati u visini deteta, kako bi se ostvario kontakt očima i uvek treba komunicirati o stvarima koje se trenutno događaju oko vas. Sve suprotno od toga, davanje gledanja crtanog filma, televizije, odnosno izlaganje slikama u pokretu, jeste nedovoljna stimulacija. Preporuka je da dete do treće godine uopšte ne treba izlagati slikama  u pokretu. Sama produkcija govora podrazumeva pomeranje i kontrolisanje mišića lica, obraza, samih usana, jezika.Tako da govor takođe zahteva veštine fine motorike. Motorika je usko povezana sa razvojem govora i jezika, uzajamno se podstiču te dve aktivnosti. Najbitnije je u najranijoj dobi da se dete što više bavi manipulativnim aktivnostima u smisli da se igrate sa njim, igrice prstićima, da li su to neke umetaljke ili igra peskom, glinom i plastelinom. To su aktivnosti fine motorne radnje i bitno je da budu popraćene govorom.

Izvor: www.pexels.com

2. Dolaskom bebe, na svet takođe dolaze velike radosti i velike brige. Jedna od njih je famozna prva reč, koja se sa nestrpljenjem očekuje.

Prva reč se javlja sa nekih godinu dana. Dete je osluškivalo glasove iz svoje okoline, imitiralo je, od tih glasova napravilo je slogove i dobilo na kraju reč sa značenjem. Prva reč ima značenje, usmerena je na to što dete želi da kaže. Posle toga dete reči kombinuje, pravi određene rečenice. Sa osamnaest meseci dete ima između 20 i 60 reči, oko druge godine trebalo bi da ima oko 1.500 reči, taj fond raste kako dete sazreva i stiče iskustva.

3. Neka deca progovore pre, neka kasnije. Ipak, ako imamo dvogodišnjaka kod koga se još čeka prva reč, to svakako ne bi trebalo da ignorišemo?

Kada dete ne govori roditelji to obično pripisuju lenjivosti, tvrdoglavosti i genetskom nasleđu, pa kažu da je recimo deda kasno progovorio. Najintenzivniji period razvoja je od nula do tri godine , tada se usvaja baza maternjeg jezika. Tada dete ima određen fond koji kombinuje i najbitniji period razvoja maternjeg jezika su prve tri godine života. Mnogo je bitna  rana stimulacija i rana intervencija ukoliko se prepozna da dete do druge godine ne govori. Rana intervencija je od presudnog značaja. Ako dete ne govori sa dve godine treba ga odvesti kod logopeda gde će se proceniti na kom se nivou nalazi, koliko kasni, te  kroz ciljane vežbe, odnosno kroz stimulaciju govora i jezika, preduprediti neke veće poremećaje koji mogu da imaju posledice na celokupan razvoj deteta.

Izvor: www.pexels.com

4. Često smo skeptici i mislimo da je sasvim nepotrebno voditi dete tako rano kod logopeda. Da li kasno progovaranje može da izazove razne posledice?

Dete će imati problema u govorno – jezičkom razvoju, onda će se to odrazitii na njegove emocije, gde neće moći da saopšti nešto, pa će biti frustrirano i reagovaće burnije, neće moći da saopšti svoja osećanja, mišljenje, ideje. Onda će se to odraziti i na njegove socijalne kontakte , gde neće moći da upotrebi svoj govor u određenoj situaciji na određen način, neće  moći ostvariti kontak sa detetom njegove dobi koje već ima razvijen govor. Svi misle da logoped samo radi korekciju artikulacije, odnosno da dete ide kod logopeda da bi ispravilo neke glasove. Danas se i najveći jezički problemi , problemi razvojne disfuzije  ne odnose samo na izgovor, nego i na sintaksu, na semantiku. Pošto su govor i motorika jako povezani , obično se tada kod dece javljaju i neki poremećaji fine motorike. Onda se obično rade vežbice motoričke aktivnosti , kao i psihomotorne organizovanosti. Na taj ančin podsticaj deluje se na celokupanu ličnost deteta.

Posledice kasnog progovaranja su dalekosežne, može da nastane problem oko usvajanja cele strukture govora, negativno se ogleda u građenju strukture rečenice, negativno utiče na gramatiku, kasnije na držanje olovke, pisanje i učenje. Razgovarajte sa svojim detetom, isključite televiziju, mobilni telefon i igrajte se sa detetom. Prva reč i gvozdena vrata otvara.

Zbog čega su deca toliko važna za naš svet, pročitajte ovde.

 Dragana Bokun

Total
44
Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*
*