Vanbračna zajednica

Sve je isto samo nema braka. Vanbračna zajednica je po zakonu trajnija zajednica života žene i muškarca između kojih nema bračnih smetnji. To znači da svi uslovi za zaključenje braka moraju biti ispunjeni. Ako partneri (među kojima je jedan promenio pol i sada su oni istog pola) žive zajedno određeno vreme bez namere da uspostave trajniju zajednicu života tu svakako vanbračne zajednice neće biti, čak i u slučaju da do promene pola nije došlo. Ali, i ukoliko imaju nameru da uspostave trajniju zajednicu života (zajedno žive, vode zajedničko domaćinstvo, organizuju životne aktivnosti) ponovo nema vanbračne zajednice. Nema vanbračne zajednice ni nakon što se utvrdi ništavost braka, a bivši supružnici nastave da žive zajedno. Sva prava koja imaju supružnici imaju i vanbračni partneri. Pošto ovde nema zajednice, to znači da nema zajedničke imovine (svakom svoje, postoji jedino posebna imovina) i nemaju pravo na međusobno izdržavanje. Nije jasno da li bi supružnik koji je promenio pol (pa dođe do prestanka braka) imao pravo na izdržavanje. S jedne strane bi, jer u trenutku sklapanja braka nije znao za uzrok ništavosti (nije znao da će promeniti pol), s druge strane ne bi  ukoliko bi sud procenio da bi to predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Smatram da bi sudovi trebali da to utvrde u ovakvim slučajevima, ima li šta nepravednije nego kad vam supružnik promeni pol, osim ukoliko to ne smeta.

Usvojenje

Prvo treba videti koji su uslovi za usvojenje kao takvo uopšte. Samo dete (usvojenik) mora biti maloletno i ne sme steći punu poslovnu sposobnost (što može učiniti sa 16 godina ukoliko se odluči da svoju srednjoškolsku ljubav sa časa kruniše brakom i sud mu to dozvoli), ili ako ode još dalje i postane roditelj takođe uz dozvolu suda (ne treba mu saglasnost da postane roditelj već da stekne poslovnu sposobnost, nismo baš toliko pravna država🙂). Svakako se ne može usvojiti pre nego što napuni tri meseca.

Da bi se dete usvojilo mora biti ispunjen jedan od sledećih uslova: da roditelji nisu živi, ne mogu se pronaći ili im nije poznato boravište, roditelji su potpuno lišeni roditeljskog prava, poslovne sposobnosti ili prava da odlučuju o pitanjima koje bitno utiču na život deteta. U prethodnom članku sam objasnio sadržinu ovih prava i činjenicu da promena pola ne može biti osnov za lišenje istih. Poslovna sposobnost je  sposobnost lica da pravno relevantnim izjavama volje proizvodi pravna dejstva (u najkraćem da sklapa ugovore i još nešto).

Po pravilu je potrebna saglasnost roditelja za usvojenje, s tim što nije potrebna saglasnost roditelja lišenog roditeljskog prava, poslovne sposobnosti ili prava da odlučuje o pitanjima koje bitno utiču na život deteta (što je i logično, ukoliko je lišen poslovne sposobnosti to nije osnov za lišenje roditeljskog prava i zbog toga se pravi terminološka razlika).

I potencijalni usvojilac mora da ispunjava uslova (on mora da ispuni sve uslove), ne sme biti osuđivan za krivična dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode ili protiv života i tela, ne sme biti potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti i ne sme bolovati od bolesti koja može štetno uticati na usvojenika. Promena pola sigurno ne bi mogla biti posmatrana kao bolest koja bi dovela do neispunjenja uslova. Takođe, ne sme biti krvni srodnik određenog stepena srodstva (Porodični zakon čl. 92), ne sme biti staratelj niti se može usvojiti dete koje je već usvojeno (osim u  jednom slučaju, kada supružnik ili vanbračni partner usvoji ranije usvojeno dete svog usvojitelja, ovo je jako bitno za ovu priču). Razlika između usvojitelja  i usvojenika mora biti između 18 i 45 godina osim ukoliko ministar ne da odobrenje i pored nepostojanja potrebne razlike u godinama.

Najznačajniji uslov za ovu temu je da usvojitelji moraju biti u braku ili vanbračnoj zajednici i da moraju zajedno usvojiti dete, predviđa se i mogućnost da dete usvoji supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta.  Izuzetno, uz saglasnost ministra (nadležnog za porodičnu zaštitu, trenutno je to ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja) i lice koje živi samo može usvojiti dete. Dakle, ako je lice promenilo pol to automatski znači da je njihov brak prestao po sili zakona i oni ne mogu usvojiti dete, isto važi i za vanbračnu zajednicu.  Lice koje je promenilo pol i koje živi samo teoretski može usvojiti dete ako dobije saglasnost nadležnog ministra. S obzirom da je ovo izuzetno i da se radi u naročito opravdanim slučajevima gotovo je nemoguće zamisliti toliko opravdan slučaj da ministar da ovu saglasnost. Interes deteta je uvek prioritet, a šansa da pored svih potencijalnih usvojitelja ovakvo usvojenje bude u interesu deteta (pogotovo što dete ima pravo uvida u matičnu knjigu usvojitelja i može videti da je njegov usvojitelj promenio pol) su zaista minimalne. Najveće šanse za usvajanje deteta ima lice koje je promenilo pol pa ušlo u brak ili vanbračnu zajednicu sa roditeljem deteta (situacija kada sa ocem deteta u brak uđe muškarac koji je promenio pol u ženu ili obrnuto, moraju biti suprotnog pola s tim što se licu koje je promenilo pol kao važeći pol računa pol u kome je nakon promene). Ipak, osim u tri gore pomenuta slučaja, kao i ako drugi roditelj nije živ, nije poznat ili nije poznato boravište (teško bi se moglo desiti da drugi roditelj nije poznat i da poznati roditelj ne zna ko je, mada i to je moguće ukoliko je dete rođeno npr. u ratu ili ako je došlo do silovanja) drugi roditelj mora dati saglasnost.

Tek sad se vidi osnovanost moje primedbe da supružnik ne može imati uvid u matičnu knjigu drugog supružnika, dakle on može stupiti u brak ili vanbračnu zajednicu misleći pogrešno da lice nije promenilo pol.  Takav brak bi bio rušljiv i supružnik koji nije promenio pol bi mogao podneti tužbu za poništaj braka na osnovu zablude (nije znao za bitnu osobini promene pola, da je znao ne bi zaključio brak, sud bi ovakav tužbeni zahtev morao uvažiti). Da bi došlo do usvojenja u pomenutim situacijama potrebno je da dete prođe period prilagođavanja (osim kada su potencijalni usvojitelji stranci) u periodu od najduže 6 meseci. Usvojenje se može desiti tek ukoliko centar za socijalni rad oceni da je došlo do uzajamnog prilagođavanja. Naravno na to rešenje (odluka centra za socijalni rad) postoji pravo žalbe.  Skrećem pažnju da u ovakvim slučajevima, ukoliko je dete malo treba izvršiti procenu stanja deteta kada krene u školu, vrtić ili kada odraste i uzeti to u obzir i pored toga što je prilagođavanje uspelo. Ukoliko je dete starije, onda bi zaista i trebalo dozvoliti usvojenje. To je prevashodno pitanje za psihologe.

Zanimljiviji je slučaj usvajanja kada dete usvoje supružnici i vanbračni partneri, a onda jedan od njih promeni pol. Brak ili vanbračna zajednica prestaju po sili zakona, ali da li prestaje usvojenje s obzirom da uslovi nisu ispunjeni (braka ili vanbračne zajednice nema). Odgovor je NE. Član 107 Porodičnog zakonakaže da je usvojenje ništavo jedino ukoliko prilikom njegovog zasnivanja nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Ovde jesu, tako da usvojitelji zadržavaju tu ulogu. Jedino je moguće da tužilac/drugi supružnik podnese tužbu za utvrđivanje ništavosti braka i da se vršenje roditeljskog prava dodeli bivšem supružniku koji nije promenio pol na isti način kako je objašnjeno u prethodnom članku. To ne bi menjalo činjenicu da i lice koje je promenilo pol ostaje usvojitelj.

To bi bilo to, nadam se da nisam dao inspiraciju za novi rijaliti šou, pozdrav🙂

Posetite Mihajlov blog klikom na njegovo ime.