Prianka Čopra je indijska glumica, pevačica, producent, filantrop i pobednica Miss sveta 2000. godine. Osim njene glumačke karijere, Čopra je poznata po svom filantropskom radu. Ona se zalaže za brojne promene i poboljšanja na polju životne sredine, zdravstva, obrazovanja, prava žena, a posebno je glasna kada je reč o rodnoj ravnopravnosti i feminizmu.

Nedavno je održala divan motivacioni govor damama o edukaciji ženske dece i mogućnostima koje obrazovanje jedne devojke može doneti svima nama.

Prijanka se u govoru osvrnula na svoje detinjstvo. Rekla je da je odrasla u porodici srednje klase u Indiji, zemlji gde su devojčice od 12 godina izbacivane iz škole i na silu udavane, dok su dečaci u potpunosti uživali u svom bezbrižnom detinjstvu i svim privilegijama koje taj period života nosi.

Zahvalna sam mojim roditeljima koji su po profesiji lekari što nikada nisu pravili razliku između mene i mlađeg brata iako smo živeli u malom gradu u Indiji gde je sasvim normalno, kao i u još nekim državama u razvoju, da se ugovaraju brakovi devojčicama od 12, 13 godina. Mi smo bili na moju sreću izuzetak u takvom društvu.“

Istakla je da je već sa 7, 8 godina shvatila da postoji razlika među polovima. Živela je u filantropskoj porodici gde se uvek pomagalo ljudima koji nisu imali mogućnost da priušte sebi lečenje pa je tako vikendima odlazila sa roditeljima u obližnja sela kako bi lečili te ljude. Tu je kako navodi, naučila mnogo toga, između ostalog da je devojčicama u pubertetu uskraćivano zdravstveno pravo i zaštita samo zato što su ženskog pola.

To je bio prvi okidač koji ju je nagnao da se zavetuje da će se, ako ikada bude uspešna, boriti za prava svog pola i jednakost među muškarcima i ženama. Sa 19 godina je doživela da joj filmski producent traži da ispuni neke smešne, a ujedno i strašne uslove ili će je zameniti, jer su devojke baš to – zamenljive u našem poslu. „To je nešto što ću uvek pamtiti, ali sam i zahvalna tom čoveku jer sam tada shvatila da želim postati nezamenljiva.“

Situacija koja ju je navela da osnuje fondaciju Prijanka Čopra i da sarađuje sa UNICEF-om je pismo jedne osmogodišnjakinje željne znanja, da se ispisala iz škole. To je bila ćerka  Prijankine kućne pomoćnice. Kada je glumica upitala devojčicinu majku zašto ju je ispisala iz škole dobila je odgovor: „Nemamo sredstava da školujemo njenu braću i nju, pa smo rešili da je ispišemo jer je žensko.“

Na sreću te devojčice Prijanka Čopra je preuzela brigu o njenom školovanju i sada je uspešan đak.

Obrazovanje je osnovno pravo svakog čoveka i velika neophodnost današnjice. Tada sam rešila da menjam živote mladih ljudi u manjoj ili većoj meri u kojoj mogu doprineti.“

„Devojčice imaju moć da promene svet! One nikada neće kao dečaci postaviti nogu drugu da se saplete o istu. Uz sve napore i trud, više od 15 miliona devojčica uzrasta osnovne škole nikada neće naučiti da čita i piše naspram 10 miliona dečaka. Osnovna škola je početak naše budućnosti! Poslednjih 11 godina imam tu čast da radim sa Unicefom i iz prve ruke saznam o neverovatnom radu sa decom čitavog sveta. Posebno žrtvama dečijeg braka, raseljavanja, rata, seksualnog nasilja ali i dalje imamo puno posla. I to je ono što me pokreće i inspiriše. Obrazovanje devojčica ne osnažuje samo porodicu, već i sredinu u kojoj žive i ekonomiju. Zbog njenog stečenog znanja, svima će nam biti bolje, jednostavno je.“

Naglasila je da sve javne ličnosti moraju biti primer i glas razuma za one koji gube sluh kada je u pitanju obrazovanje dece. I da će samo tako svet uspeti da se izbori za konačni cilj – da više ne bude izgubljenih generacija i zanemarenih glava.

 

Tamara Roksandić

Total
4
Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*
*