Predstavljamo vam knjigu ,,Žena sa umom boje izlazećeg sunca”, autorke Darije Stanković. Ovo je autentičan lirski zapis, koji vodi čitaoca kroz vlastite, često nepoznate, dubine bića, na jedan nežan, poetičan, ženski način, a nadasve jak, svetao, siguran i stamen.

Ovaj rukopis naglašava ,,um“ koji predstavlja balans emocija i razuma, čiji stepen je zapravo i najteže dostići, ali nam autorka vešto – konceptualno, stilski i sadržajno pruža ruku da zakoračimo sa njom na put kroz sebe, do lične suštine.

Snažna, emotivna, knjiga buđenja, podsticaja i podrške, biće ogledalo onim najjačim, a snažan vetar u leđa posrnulim.

Na samom početku ovog dela, čitajući stihove koji zvuče krajnje intimno, shvatamo da oni u stvari govore o svima nama. Načas se postidimo, pitajući se kako nas spisateljica tako dobro poznaje, a da nas nikada nije upoznala. Odakle joj uvid u naše živote? Ili su svi toliko slični i naše postojanje predstavlja iste niti na malo drugačije načine isprepletane…. Kako toliko nagi bivamo pred njom?

Najpre će nas iznenaditi prikazom naših posrtaja, previranja, mislenih i emocionalnih padova, naslikaće osećaj magnovenja smisla i puta, s perspektivom naše neosvešćenosti i verovanja u nedovoljnost snage.

Kada uistinu uvidimo da odveć ležimo i priznajemo bol i nemoć, znalački nam daruje stihove u kojima se nameću brojna pitanja: zato sam tu gde jesam, kako mogu sebi da pomognem, jesam li istinski nejak ili je lakše ,,očajavati, no ustati”.

Naposletku, gotovo iznenađeni zbog uvida na naša delanja koja su bila pogrešna, a da ni sami nismo to razumeli, autorka pruža božanstvene vidike uzvišenog ljudskog postojanja. Kada napokon otvorimo oči, uzdignemo telo, osetimo noge čvrstima, a srce najnežnije.

Svaka naša bitka sa sobom prestaje kada shvatimo da smo moć prepustili drugome. A ona se oduvek samo u nama skrivala.

Shvatite da u ruci imate najboljeg prijatelja, da čujete glas najrođenijeg, da ste dobili preko potrebni savet i odgovor na sva pitanja, a on glasi – ljubav.

Darija ističe da su poželjne knjige tokom čijih čitanja se osećamo lepo, a da su neophodne one nakon čijih čitanja bivamo lepi.

Po završetku čitanja ovog književnog dela, zasigurno ćete imati kvalitetniju verziju sebe; ili, možda, po prvi put – sebe.

 ,,U ovim stihovima zaljubljeni će se ogledati, oni koji su ranjeni naći će utehu, a u ogorčenima će ponovo vaskrsnuti živo srce. I time ova knjiga i njena autorka u potpunosti ispunjavaju misiju oživotvorenja čežnje, radosti, voljenja i potonuća u predavanje ljubavima koje je, istovremeno, najviša visina na kojoj u životu možemo biti. Veseli se, čitaoče!” Sanja Domazet, književnica i univerzitetski profesor

 ,,Istrajati u nečemu u čemu drugi nisu bili dovoljno uporni, nadbolovati bolujuće, nadradovati radujuće. (…) Ova lirika se može proveriti uvek na vlastitoj koži. Ona deluje kao autentična zagledanost u vlastite ponore čijih dubina nismo ni svesni. Ona omogućava da se poverimo samome sebi kao apsolutnom neznancu i da potpunom strancu priznamo da smo to mi.” Dobrivoje Stanojević, književnik i univerzitetski profesor

Draga ženo, 
praznina koju osećaš
ne predstavlja njegovo odsustvo;
ponor u grudima 
ostavio ti je vlastiti odlazak.
Kopniš za tuđu neprisutnost
i uviđaš besmisao gde sopstvo ti fali.
Dozvoljavaš pustoš
da nikla bi ruža – od korova.
A bašta si ti, ženo!
Polen za ljubav 
nalazi se u tvojoj duši.
Rascveta(va)š li sebe –
ljubljena možeš bi(va)ti!
Iz tuđeg semena
naš cvet ne izrodi.
Dobri uslovi su jedino
što od drugog treba primati.
A sunce u tebi odveć je zašlo
i ugaslo tlo useve ne pozna…
Odveć život radost meni biva, majko!
I put mi je prepun cvetova mirisnih!
Nikada nisu nicali sami;
svaki sam svojim bićem sejala.
Tako sam srećna, mila mati!
Tuga ne čini život moj.
Ne sumnjaj da seme zla ne stiže
do tla moga postojanja.
Najdraža,
važno je ne biti pogodan za loše.
Odavno se bol u mome srcu ne prima
i izrasta samo ono što sama rasveta(va)m.

 

Knjigu možete poručiti putem sajta: www.darijastankovic.com

Total
49
Shares