Koje su prave godine za udaju i šta uopšte znaci ta reč “prave“ ? Bogato ili siromašno udata? Srećno i zaljubljeno ili si trudna ili poslednji “voz“? Jel taj papir baš tako važan?

Imam 24 godine i udala sam se pre dva meseca. Venčali smo se, ako mogu da kažem, iz ljubavi jer nisam trudna. Od prosidbe pa skoro do udaje sve je bilo kao najlepši san. Ali vrti se taj točak sreće i stao je baš na onu crnu stranu. Dve nedelje pred udaju krenula je prava agonija.Nisam od onih mlada koje su brinule oko organizacije na svadbi već sam zaista za sve uvek nalazila rešenje i sa lakoćom sve uspevala da pripremim da bude u redu. Međutim jedna stvar mi je promakla i nisam uspela da se sa njom izborim, a to je njegova porodica. Iz nekog meni nepoznatog razloga njegova majka i druga snajka počinju da se ophode prema meni drugačije, konstantno su me provocirale dok on nije tu. Naučila sam da svima uvek ćutim i ne raspravljam se i tako sam nastavljala samo da gutam “knedlu“.

Tada su počele prvi put da mi se javljaju zakasnile reakcije. Jednu noć u roku od te dve nedelje pred svadbu, pokušala sam da porazgovaram sa njima i pitam zbog čega se tako ponašaju prema meni ali sve je postalo još gore jer su me napale kako ja sve izmišljam, vređale me i njegova majka me je terala iz kuće i lupala rukom o sto. Zbunjeno sam plakala i molila ih da mi objasne u čemu je problem. Odgovore nisam dobila ali se sve brzo stišalo kada su stigli muškarci. Pravile smo se kao da se ništa nije desilo. Tako sam i odlučila da sve prećutim budućem suprugu. Otišli smo u naš stan, a ja sam se pozdravila sa njegovom majkom kao da se ništa nije desilo ali u neko doba noći počinjem da se gušim u suzama i tako sam ceo naredni dan plakala ne uspevajući da se smirim i morala sam da mu ispričam šta se dešava.

Bio je jako iznenađen i iznerviran, a ja sam ga molila da im slučajno nešto ne govori da se ne bi oni svađali zbog mene. Mislim da mi je to prva fatalna greška koju sam mogla da napravim. Umesto da tražim njegovu zaštitu ili da mi je on sam ponudi ja sam branila njegovu majku. Upela sam nekako da se smirim misleći da će ipak sve biti u redu.

Sledeće kada sam opet osetila gušenje je svadba na kojoj smo bili nedelju dana pre naše. Stajali smo u crkvi dok sam zagledana u mladu razmišljala kako ću za 6 dana ja tu stajati i pristati na brak sa čovekom čijoj porodici nikad neću pripadati. Izletela sam iz crkve plačući i pravdajući se drugima da su to suze od uzbuđenja jer se i mi venčavamo kroz nekoliko dana. U sebi sam vrištala. Opet sam samo progutala “knedlu“ i ubeđivala sebe da će sve biti u redu. Na dan našeg venčanja više ni sama ne znam kako sam se osećala. Trudila sam se da budem srećna, jer ipak je to bio poseban dan u mom životu… ali opet je bio onaj osećaj tu kao da mi neko drži omču oko vrata.

Svadba je protekla u najboljem redu i niko nije imao priliku da primeti kako se osećam. Možda zato što nikome ništa nisam ni pričala i što sam osmehom uspela sve da prevarim pa i sebe, a možda i što nikoga to nije ni zanimalo.

Kao što sam pomenula na početku, prošlo je dva meseca od kako smo u braku i situacija nije ništa drugačija. Njegovu zaštitu i dalje nemam, a izbegavam susrete sa njegovom porodicom nadajući se da će mi to pomoći ali sve više uviđam da to samo produžava moju agoniju. I dalje se budim noću, imam košmare i stalno plačem.

Kosa mi opada, i osećaj gutanja “knedle“ ne prolazi. Potražila sam i stručnu pomoć pre par dana, odnosno krenula sam kod psihologa nadajući se da ću uspeti da se izborim sa svim ovim osećanjima i da će na kraju taj točak sreće da se opet okrene na onu srećnu boju i ubedi me da je brak ipak lep i da to nije samo jedan papir već dizanje naše ljubavi na jedan viši čin i da nije važno da li smo bogati i siromašni sve dok koračamo kao jedno i da mladost nigde nije otišla već je tu i čeka na nas i da je svaka godina prava dok god imamo ljubavi i poštovanja jedno za drugo. Da će sve ipak sve biti u redu i da ćemo sve prepreke zajedno premostiti i da su ovo samo iskušenja na koja nas život stavlja dokazujući nam srodnost naših duša…

 Anonimna

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*
*