sanja perić
Sanja Perić

Sanja Prić otkriva na koji način da povećamo samopouzdanje i popravimo sliku o sebi

Samopouzdanje je osećanje koje proizilazi iz uverenja u sopstvenu sposobnost i istrajnost. Ljudi sa visokim samopouzdanjem se uglavnom osećaju dobro u odnosu na same sebe i u odnosu na svoj napredak kroz život. Ljudi sa niskim samopouzdanjem često osećaju stid i sumnju u sebe. Dosta vremena su obuzeti samokritikom.

Uobičajeni primeri osiromašenog samopouzdanja uključuju negatvna predubeđenja kao što su: „Ne postoji ništa što zaista volim o sebi. Nikad neću biti dovoljno uspešan školi ili na poslu. Nisam dovoljno vredan da bih razmišljao o stvarima koje me interesuju. Drugi ljudi zaslužuju sreću više nego ja. Nikoga ne zanima da sluša o mom životu ili problemima sa kojima se suočavam. Moja je krivica što ne mogu naći ljude koji su dobri prema meni, a i onako dobri ljudi ne bi želeli da budu sa mnom.“  Vremenom, negativne misli mogu postati tako česte da ih osoba tretira kao činjenicu.  Osobe sa veoma niskim samopouzdanjem mogu često biti loše raspoložene, imati teškoće sa uspostavljanjem bliskih relacija, uglavnom nemaju ispunjen profesionalni ili lični život.

Nisko samopuzdanje može se razviti usled nepovoljnih uslova u detinjstvu, kao što je zlostavljnje ili zanemarivanje. Bulizam (vršnjačko maltretiranje) u školi može uticati na nivo samopouzdanja. Pojedinac koji se oseća odsečenim (marginalizacija) od društvenih grupa, zajednice ili kulture, takođe može izgubiti samopouzdanje. Ovo osećanje je usko povezano sa osećajem identiteta i često koegzistira sa emocijama kao što su sramota, krivica, anksioznost, ljutnja.

samopouzdanje, sanja perić psihologija
Izvor: www.pexels.com

Poboljšanje samopouzdanja, naročito kada osećanja i misli niskog samopouzdanja postoje neko vreme, ne mora se nužno dogoditi preko noći. Tretman može početi osvešćivanjem negativnih predubeđenja i njihovim preispitivanjem. Kognitivno restrukturiranje je metod identifikacije disfunkcionalnih obrazaca mišljenja ili neistinitih pretpostavki i učenja novih, korisnijih načina razmišljanja o teškim situacijama. Kognitivno restrukturiranje zbog nedostatka samopoštovanja uglavnom cilja na pretpostavke o nedostatku sposobnosti ili o proceni drugih, pomažući ljudima da razmotre korisnije i realnije načine razmišljanja o stvarima. Od pomoći može biti i sistematsko izlaganje, gde se polazi od pretpostavke da nas izbegavanje situacija kojih se bojimo sprečava da realno procenimo da li su toliko loše koliko pretpostavljamo. Izlažući se situacijama koje bismo inače izbegavali, saznajemo da nisu toliko loše kao što je pretpostavljeno, a anksioznost se smanjuje. Izlaganje zbog nedostatka samopouzdanja obično uključuje planiranje aktivnosti u kojima se osećamo nesigurno, kao što je govor na sastanku, i to više puta, koristeći tehnike prevladavanja kako bi rezultat bio što bolji. Mindfulness (svesna pažnja) takođe može biti od pomoći. To je veština koja je osmišljena da nam pomogne budemo prisutni ovde i sada. Usmeravanje pažnje na unutrašnja i spoljašnja iskustva bez prosuđivanja, može pomoći ljudima da budu manje strogi prema sebi i pomoći da smanjuju preispitivanje sopstvenih sposobnosti u teškim situacijama, čime se poboljšava samopouzdanje. Terapija usmerena na rešenje pomaže ljudima da preuzmu aktivniju ulogu i proaktivno rešavaju probleme umesto da se osećaju kao žrtve ili pasivno održavaju situaciju nerešenom.

Ljudi sa zdravim i visokim samopouzdanjem mogu da rizikuju i da se u većoj meri ulože u projekte ili ambicije, jer, iako neuspeh može da ih povredi ili uznemiri, svesni su da ih neće “uništiti”. Oni se manje oslanjaju na eksterne faktore kao što je status ili primanja, alkohol i droge. Poštuju sami sebe i brinu o zdravlju i razvoju, o tvoreni su za iskustva, napredovanje i smislene odnose, lako ih je obradovati i usrećiti, prihvataju različitosti i oproštaju sebi i drugima. Ljudi sa niskim samopouzdanjem imaju tendenciju da vide svet kao neprijateljsko mjesto i sebe kao žrtvu u tom svetu. Kao rezultat toga, oni se nerado izražavaju i eksponiraju, propuštajući iskustva i mogućnosti i stičući osećaj da su nemoćni da bilo šta promene. Sve ovo nadalje snižava samopoštovanje i pravi nove komplikacije.

samopouzdanje, sanja perić, psihologija
Izvor: www.pexels.com

Smopuzdanje može pretvorii misli u postupke. Postupci i rizici koje preduzimamo utiču na nivo samopuozdanja. Evo nekih saveta koji mogu biti od koristi:

Bodrite sami sebe. Probajte da slušate muziku koja stimuliše ili napravite neku od “moćnih poza” ili poslušajte primere tuđih uspeha koji Vam mogu biti primer dobre prakse na putu ka sopstvenom uspehu.

Verujte su svoju sposobnost da utičete na promenu i napredak. Budite svesni toga da će na Vašem putu biti neuspeha i prihvatite to, nastavite da se borite i posle neuspelog pokušaja. Ovako učimo da isprobavamo različite strategije. Obraćajte se drugima za savete i budite uporni.

Pomirite se s tim da verovatno neće biti lako i prihvatite da ćete praviti greške. Ne budite strogi prema sebi kada se desi greška. Kakav god da je rezultat imaćete više iskustva i bolji pregled i razumvanje situacije.

Napravite dve liste, Vaših prednosti i Vaših postignuća. Pokušajte da provedete neko vreme sa prijateljem ili rođakom koji Vam može pomoći sa ovim spiskovima. Liste držite na sigurnom mestu i čitajte ih.

Generalno je korisno imati zdravu, uravnoteženu ishranu, redovno vežbati i dovoljno spavati, a može pomoći i kod samopouzdanja.

Nastojte da životni prostor učinite čistim i udobnim, ugađajte sebi, bavite se umetnošću. Aktivnosti poput slikanja, muzike, poezije i plesa omogućavaju da se izrazite, budete u pozitivnom kontaktu sa drugima i smanjite nivo stresa. Postavite izazove koje realno možete dostići. Budite ljubazni i činite drugima. Recite svojim prijateljima i rođacima kroz šta prolazite i tražite savet i podršku. Možda i oni imaju slične probleme. Probajte da ne budete previše stidljivi ili rezervisani, većina ljudi želi da pomogne!

Ukoliko vas zanima šta Sanja Perić kaže na temu snova, pročitajte ovaj članak.

 

Sanja Perić,

Master psiholog, sistemski psihoterapeut, EMDR terapeut

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*
*