Čitaoci me često pitaju da li zaista imam toliko samopouzdanja, a potom, na koji način uspevam da očuvam veru u sebe.

Uvek se trudim da pažljivo odgovaram na ovakva pitanja, jer razlika između sigurnosti i samoljublja može se olako učiniti nepostojećom.

Zapamtite da se nikada nećete osećati neprijatno u društvu  osobe koja je zadovoljna sobom. Ona vam neće nametati misao o manjoj vrednosti i nejednakosti, niti će podstaći razgovor o manama. Kraj velike osobe uvek postajete veći.

Jednom prilikom, na promociji knjige, upitala me je mlada psihološkinja kako sam stekla samopouzdanje. Pomislila sam o pitanju, nasmejala se i odgovorila joj: ,,Samo se radilo o tome da ga sačuvam.”

Odgovor joj se učinio zanimljivim, te me je zamolila da ga pojasnim.

,,Oduvek sam verovala u sebe. Najednom sam, kao dete, začula sopstveni glas koji me je poveo. Nikada više nisam živela bez njega. Uvek mi je govorio da sam rođena da učinim velike stvari. Znala sam da mnogo mogu i da toliko i treba. Ako bih se ikada zapitala o sebi, brzo bi me budio i iz najdubljeg sna. Postao mi je krojač postupaka. Moji planovi bili su ono što tuđa mašta često nije smela postati. Tada shvatite da život počinje kada se usudite!

Nisam dozvoljavala da budem sputana. Ne pomišljajte da nisu pokušavali. Dopuštala sam da me ostave, ali ne i da me promene. Ovo se ne zove inat ili tvrdoglavost; oduvek je bilo poštovanje sebe. Svakako ga nisu svi isto nazivali, ali to mi nikada nije bilo važno, dok god me je osećaj činio zadovoljnom i srećnom. Kada kažem ,,sputa”, ne mislim neminovno na lošu nameru. Nebrojeno puta su roditelji bili ti koji su želeli da promene moje odluke, pokažu smer na putu, predlože brzinu i saputnika. Trudila sam se da im objasnim da koliko god oni meni želeli dobro, uz poštovanje godina i iskustva, ova staza je moja. Po njoj moram hodati ja. Molila sam da mi dozvole da padnem, da naučim, da ustanem.

 – Zašto bi padala, ako mogu da ti predočim opasnost?!

– Zato što treba da iskusim, kao što si i ti. Ostaću siromašnija za jedno iskustvo, a potom, i lekciju.

Nikada im se to nije sviđalo. Roditelju su teže greške deteta, nego sopstvene.

Srećom, uspevalo mi je da raciju postavim iznad osećanja i da im se izvinim zvog nezadovoljstava i moje neposlušnosti. Sreća je i ta da ih nikada nisam razumevala lično, loše. Uočavala sam izvor njihovih doživljala, ali ih nisam poimala sa krivicom. Znala sam da imam pravo na vlastiti život i autentični način istog.

Davala sam sebi vremena da nastanem. Osećaj mi je govorio da će biti ponosni.

Moje bitisanje nije slutilo na kratak domet.”

,,Dok govorite to, ne oseća se nadobudnost; ne mislite da ste bolji od drugoga, ne upoređujete se, već zvučite izuzetno inspirativno! Kao prijatelj koga želite uvek kraj sebe. Kao ona svetla strana koju često sami pomračimo. I imate baš mio izraz lica.”, odgovorila je psihološkinja.

Nasmejala sam se. „Hvala!“

Zaista ni ne mislim to. Sebe sam doživljavala nezavisno od drugih. Bio mi je važan lični razvoj i merila sam ga po vlastitim koracima, ne u odnosu na druge. Takmičila sam se isključivo sa sobom. Danas ne bih mogla da vam darujem svoje najbolje ukoliko bih se bojala za sebe. Dešava se da me pozovu i kažu da je neka osoba preuzela moj tekst i potpisala se.

Uvek sam im odgovarala – Bogu hvala da imaju šta preuzeti. Koliko ću ih tek napisati! Neka im služe, zato su i nastali.

Nisam se ljutila na ljude. Što sam više učila i veća postajala, više sam ih volela. Kada otvorite svoje vidike, shvatite razlike, to vas oslobađa za ljubav. Razumevanje otkriva lice nevoljenog.

Samouverena osoba nije osoba sujete. Ukoliko biste u mom obrazloženju naišli na nipodištavanje drugoga, na fokus usmeren na loše, na osećaje koji bude vašu neprijatnost, na poniženje ostalih u cilju dokazivanja moje moći, istinski bi govorilo jedino o mojoj nemoći. Vera u sebe potiče od razumevanja sebe, prihvatanja i poštovanja. Osoba sujete sebe ne prihvata, te odbija da se razume i nemoguće je, na taj način, da sebe ispoštuje. Zato biva gruba prema drugima, distancirana i hladna. A pritom je sve veći naglasak na sopstvo, silom pokušavajući da i sama poveruje u to. I što je veća nevera, veći je pritisak i na ostale.

Samopouzdana osoba razume razloge taštine. Razume loše drugoga. Njoj ništa nije unapred dato. Samopouzdana osoba je ostvarena osoba. Zadovoljna svojim životom. Takođe je i ona koja zna šta želi i neometano se bori za to. Ne mislite da je već određena za dobro. Borba je njena glavna odlika! Za uspeh je trebalo postati, opstati i ostati. Kada je dotakla bol, znala da ga nikada ne smete zadati, nikome.”

,,Kako se ponašaju drugi prema jakim jedinkama? Da li one jake osobe pate?”

,,Jaka jedinka uvek će tražiti sebi jednaku, bilo da govorimo o emotivnom partneru, prijatelju ili poslodavcu. To će podrazumevati dane, mesece, ponekad i godine samoće. To će značiti mnoga razilaženja i nezadovoljstva od strane drugih. Mnoge rastanke i napuštanja. Odnos prema njoj nekada će ličiti na odnos prema lošoj. Odbacujući, neprijatan, grub. No, ona razume. Poznaje sebe, i ništa manje drugoga. Dozvoljava da je ne volite, pustite, ne želite. Zapravo, zna da je ne možete. Ali nikako egoistično, narcisoidno. Shvata da se njena količina i vaša zapremina razlikuju.

Zato će na loše reči, loša osećanja i dela ostati uzdržana, mirna. Nju ne možete lako ubediti da je poznajete bolje no ona sebe sama. Vaše odbojno mera je vaše širine. Ona to zna i ne zamera vam. Dopušta da budete ono što jeste, a rado će vam pomoći ukoliko budete poželeli promenu.

Nažalost, često se dešava da osoba dopusti da je reči, onih koji joj nisu mogli biti jednaki, unize; zaista načine nemoćnom. Ona, u tom trenutku, njima veruju.

Njena svest o sposobnosti pala je u senku tuđih osećanja. Njihove slabosti slagale su joj snagu. Oni, koji su kraj nje uviđali svoju kratkosežnost, trudili su se da joj zamagle vid. Nije bila poželjna. Hteli su da je zaborave kako bi zaboravili svoje domete.

Nisu dometi, kao takvi, problem. On nastaje kada njihovo poimanje postane samodestruktivno.

Samouverenost je ona nit koja drži karike zajedno: kvalitete pojedinca.

Samouverena osoba je prihvatila, podržala i pospešila one odlike koje joj omogućavaju što bolje funkcionisanje. Neprestani rad, usavršavanje i doprinos vlastitosti navodi jedinku na osećaj zadovoljstva. Ona zna da je u svakom trenutku najbolja verzija sebe i da od trenutka uzima onoliko koliko je u mogućnosti. Žal za većim ne postoji, tuga za drugima se potire. Ona je u svakom svom trenu i počinje da prihvata samo ono što joj donosi napredak – stvari, ljude i događaje. Kada poverujemo sebi o sebi, naučimo da selektujemo upute drugih; te uvidimo da li su te kritike potrebne, korisne, poželjne i nama važne.

Samouverena osoba zna da bolji postoje i dopušta sebi razvoj. Rado će slediti učenja pretpostavljenih, ukoliko što će joj isti to omogućiti.

Kao i svakom biću, socijalno determinisanom, i njoj su potrebni razumevanje, podrška i prihvatanje. No, za razliku od nestabilnih jedinki, ona ume da prepozna svoju nekompatibilnost sa drugima i prihvati to kao prirodnu stvar, bez preterane tuge, te sebe ujedini sa sebi odgovarajućima. Fokusirana je na svoju ličnost i okupirana svakodnevnim radom, te oseća ispunjenost kvalitetnim sadržajem; i dešavanja, koja bi neki nazvali nesrećama, prihvata kao neminovnost i sveprisutnost na mestu različitosti.“

,,Hvala Vam na odgovoru. Zaista je zadivljujuće čuti od tako mlade osobe ovakve reči. Sve najbolje Vam želim.“

,,Vama hvala. Takođe!”

 

Darija Stanković

Total
37
Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*
*