Umetnost je svuda oko nas i čini mi se da nikada nije bila dostupnija, a istovremeno nikada manje konzumirana nego danas. Ne mislim pritom na određene zabavne sadržaje koji se baš i ne mogu nazvati umetnošću, iako je umetnost, ponekad, kako bi bila prijemčivija široj publici „upakovana“ u zabavni sadržaj, ali sadržaj koji svakako ima i svoju edukativnu stranu. Nemam odgovor na pitanje zbog čega uprkos dostupnosti, ne tako veliki broj ljudi istinski uživa u kvalitetnim umetničkim sadržajima, ali mogu, iz svog ugla, da pišem o tome zbog čega su takvi sadržaji važni i na koji način neposredno utiču na naš život.

Umetnost je neodvojiva od našeg ličnog razvoja. Da li ste ikada razmišljale o tome koliko emocija i kakve sve emocije u vama može probuditi jedna pesma, slika, priča, pokret ili kompozicija? Verovatno retko razmišljate o tome, ali svaki od tih sadržaja, na svoj način, utiče na nas, svaki „upijamo“. Sigurno je da svaki u nama budi emocije. To vam je potpuno jasno ukoliko vam se desilo da zaplačete čitajući knjigu ili gledajući neki film. Ili, ako ste možda, osetili iznenadno ohrabrenje i podstrek proživljavajući neke posebne, lepe, ali i teške trenutke zajedno sa junacima svog omiljenog romana, filma ili gledajući pozorišnu predstavu.

Uverila sam se u to da postoje knjige posle kojih jednostavno više nismo iste. Filmovi posle kojih na neke životne odluke gledamo drugačije. Slike koje nas inspirišu da i sami nešto stvorimo. Kompozicije koje podstiču kreativnost. Umetnost ne trpi ograničenja i ne poznaje granice. Bez obzira na to u kojoj državi i na kom kontinentu živeo, kojim jezikom govorio, kojoj veri pripadao, čovek je rođen da voli i bude voljen, a umetnost je univerzalni jezik koji širi ljubav. Bez obzira na sve naše moguće razlike, svi mi imamo potrebu za ljubavlju, sanjamo, volimo, patimo i čeznemo. Imamo silnu potrebu da o tome govorimo, da to na neki način pokažemo.

Osetiti emociju koju je želeo da prenese, za umetnika je najveća nagrada. Dok stvara, umetnik je najprirodniji i najiskreniji, potpuno je ogoljen, tada padaju sve maske. Jer, kada stvara – podelio je sebe, podelio je svoje misli i emocije nesebično sa nebrojeno mnogo ljudi koji će kasnije učiti na njegovom iskustvu ili osetiti bar mrvu radosti ili tuge koju je on osećao dok je delo nastajalo.

Umetnost je sloboda, a sloboda je najveća čovekova težnja. Zahvaljujući njoj možemo da vidimo najudaljenije predele na svetu  da zavirimo u dušu svakog čoveka. Kad poželimo da se sakrijemo, da na trenutak „pobegnemo “od svega što nas steže i sputava, ona je tu da nam pruži ruku i odvede u neki plemenitiji svet.

Umetnost je večito putovanje, otkrivanje novog i nepoznatog; uvek puno nepredvidivih događaja, situacija, prekriveno velom tajne i neobično, čudno u svom svom sjaju i svoj svojoj lepoti. Uvek  iznova iznenadi, uvek iznedri iz mene neku novu misao, uvek napravi neki novi, veći san…

Umetnost je inspiracija i podsticaj. Mnogo je dela koja su nastala upravo inspirisana nekim drugim umetničkim delom.

Pronađite vreme za umetnost. Ukoliko nemate priliku da previše putujete, uvek možete makar jednom sedmično otići u pozorište ili mesečno na neku zanimljivu izložbu. Odvojiti vreme za dobru knjigu. Sve to leči dušu i oplemenjuje. A uvek je na dohvat ruke.

 

Vladislava Milovanović

 

Total
10
Shares