Za nama je svetska nedelja dojenja. U proteklih sedam dana mogli ste pročitati i čuti milion i jednu informaciju o dojenju, a glavna je to da se mamama treba pružiti podrška i da mame vrlo lako i vrlo brzo odustaju od dojenja, a ne bi trebalo.

Kada sam po prvi put ostala u drugom stanju, od prvog trenutka nisam dovodila u pitanje dojenje moje bebe.  Podrazumevalo se da ću dojiti svoju bebu. Smatrala sam to najprirodnijom stvari na svetu. U mojoj glavi,  to je izgledalo ovako:  uzmete bebu, prinesete je do dojke, ona uhvati bradavicu i to je to, ona vuče mleko, mleko ide i beba ručka. Nisam mogla ni da zamislim koliko grešim.

Sa prvim detetom porodila sam se kasno uveče. Doneli  su mi ga sledećeg jutra. Sva ushićena, uzela sam ga u naručje, prislonila na dojku i – ništa. Našla sam se pred bebom koja samo na sekundu uhvati bradavicu i odmah je pusti. Uopšte nije ni hteo ni pokušao da vuče. Pomislila sam da možda još uvek nije gladan i za pola sata pokušala ponovo. Opet isto. Za sat vremena ponovo. Po treći put isto. Sad sam već bila sigurno da nešto nije u redu. I da moje dojenje baš i neće ići tako jednostavno kao što sam zamišljala.

I dok ja nisam znala kako da nateram svoju bebu da počne da sisa, sestre su na svaka tri sata donosile dohranu za bebe koje nisu dojene. Pitale su me da li je nama potrebna dohrana. Prvi put sam odbila. Ali, kada sam videla da moje dete nikako ne počinje da jede, sledećeg puta sam rekla sestri da mu daju dohranu. Pojeo je celu porciju. Bio je gladan, a ja tu glad nisam mogla da mu utolim. I tu sam upala u prvu zamku dojenja. Osetila sam se kao potpuni promašaj.

Dakle, prva zamka dojenja je davanje dohrane u porodilištu. Problem je to što retko koja sestra ili babica ili doktor imaju volje, strpljenja i vremena da pričaju sa novim majkama i da im objasne kako cela ta stvar sa dojenjem funkcioniše. Mame ne znaju kakav problem imaju, a nemaju ni kome da se obrate. Mama vidi da je njena beba gladna i odobrava davanje dohrane. A time se samo pravi još veća šteta. Jer beba se zasiti dohranom, a na flašicu je mnogo lakše vući, nego iz dojke. Kada sledeći put mama proba da stavi bebu na dojku, čak i ako uhvati dojku, a mleko ne krene odmah, beba će vrlo brzo odustati. Što dalje znači da davanje dohrane u porodilištu otežava uspostavljanje laktacije.

Zapravo, moje mišljenje je da je čitav sistem u našim porodilištima potpuno pogrešan. Napravljen je tako da sve može da se završi na brzinu. Čitavo osoblje je tu samo da bi ofrlje završilo ono što mora da bi zaradilo platu. Nema tu ni mnogo saosećanja ni bilo kakvih sličnih osećanja.

Da se vratimo na moju priču… Drugog dana u smenu je došla jedna fina i ljubazna babica, koja mi je preporučila da uzmem silikonske bradavice. Rekla je da imam problem ravnih bradavica, beba ne može lepo da uhvati bradavicu i zato i odbija da sisa. Kroz sat vremena moji su mi doneli silikonske bradavice. Opet je došla ta babica kod mene i pokazala mi kako da ih namestim, kako da namestim bebu i beba je konačno uhvatila. Međutim, na silikonsku bradavicu mleko kreće još dodatno sporije, pa je upornost vrlo važna i kod mame i kod bebe. Ipak, nekako smo uspeli. Nisam bila najsrećnija zbog silikonskih bradavica, ali, ipak, moja beba je počela da sisa i to mi je bilo najvažnije.

Kada smo došli kući, počela je da nas obilazi patronažna sestra. Ja sam je dočekala sva srećna i ponosno objavila da moje dete sisa. Uz pomoć silikonskih bradavica, ali ipak sisa i ima baš dobar apetit. Pregledala mi je grudi i rekla: „Ta beba ništa nije posisala ovih dana“. Mislim da mi se u tom trenutku nebo sručilo na glavu. Kako je to moguće!?

Moje grudi su bile tvrde ko kamen. Mlečne žlezde začepljene i mleko nije moglo da krene normalno sve dok se u tim kanalima ne razbiju grudvice. Bila sam na korak od mastitisa, a nisam uopšte bila svesna da imam problem. Tvrde grudi se leče samo masiranjem i izmuzavanjem. Bilo je užasno bolno, mleko je išlo samo u kapima, nisam osećala nikakvo poboljšanje i tih nekoliko dana sam plakala kao kiša, što zbog bolova, što zbog toga što nikako da nahranim svoju bebu kako treba. Sisao je on tih dana i beba i jeste pored masaže jedini lek z ovaj problem. Ali i dalje smo imali problem i ja sam i dalje osećala da imam kamenje umesto grudi.

Druga zamka dojenja je što mleko često u tim prvim danima nadođe odjednom u ogromnim količinama koje tako mala beba ne može da posisa. Tada treba stavljati bebu da sisa što češće i masirati grudi. Na taj način će se uspostaviti pravilna ponuda i potražnja, odnosno, mama će početi da proizvodi onoliko mleka koliko je bebi potrebno. Zato treba izbegavati često izmuzavanje tih dana. Ali, ukoliko su dojke prepune, pražnjenje dojki pumpicom posle otprilike svakog drugog podoja je poželjno, kako ne bi došlo do upale i mastitisa.

Osetila sam ja i matitis na svojoj koži. I to sa trećom bebom, kada sam bila potpuno opremljena i sigurna da me ništa ne može iznenaditi i da znam apsolutno sve o dojenju. Greška!

Treća zamka dojenja jeste to što nikad ne možete da predvidite šta će da se desi i na kakvu ćete prepreku naići.

Porodila sam se sa trećom bebom, doneli su mi je u sobu posle nekoliko sati, stavila sam je na dojku, počela je da sisa, najnormalnije, bez silikonskih bradavica (sa drugim detetom mi više nisu bile potrebne, a onda ni sa trećim), lepo je jela, nije gubila mnogo na kilaži tih prvih dana (što je inače normalno za bebe tokom prvih dana), došli smo kući, sve savršeno. A onda, posle nekoliko dana dobila sam visoku temperaturu i nisam mogla da ustanem iz kreveta.

Zvala sam doktora da ga pitam šta se dešava. Odmah mi je rekao da su to znaci mastitisa, dao mi je neki antibiotik i rekao da što češće dojim bebu, posle podoja da se izmuzavam i da na grudi stavljam listove kupusa kao obloge. Ta agonija je trajala 4 dana. Sve mi je bilo u magli, nisam mogla da uživam tih nekoliko dana sa svojom bebom, niti u period prilagođavanja starije dece na nju. Ali bila sam uporna i istrajna i petog dana se sve vratilo u normalu. Nastavile smo sa normalnim dojenjem i sve je bilo kako treba.

Imali smo krizne periode sa skokovima u razvoju. To su periodi kada se beba brzo menja. Obično se dešavaju sa 3 dana, 6 dana, 9 dana, 3 nedelje, 6 nedelja, 9 nedelja, 3 meseca, 6 meseci i 9 meseci. Tada se kod bebe dešava neka velika fiziološka promena. U periodu skoka u razvoju, bebe su uglavnom razdražljive, nervozne i stalno traže da sisaju. Zato u ovim periodima mame često pomisle da nemaju dovoljno mleka i da je bebino ponašanje takvo jer je gladna. Opet greška!

Četvrta zamka dojenja krije se upravo u periodu sokoka u razvoju. Beba neprestano traži da sisa, a mama misli da je razlog to što nema dovoljno mleka. Potrebno je samo udovoljavati bebinim potrebama, izdržati tih nekoliko dana (traje uglavnom 3 do 7 dana), posle čega će se ponovo sve vratiti u normalu. A to što je beba često sisala tih dana ima svoj udeo – na taj način je podstakla proizvodnju veće količine mleka, koje će joj sigurno biti potrebno u narednom periodu, jer je naglo napredovala sa svojim sposobnostima, pa će joj se naglo povećati i apetit.

Sve tri moje bebe sam dojila. Želela sam da ih dojim do godinu dana. Nažalost, ni sa jednom do sada to nisam uspela. Prvu sam dojila 7 meseci, sa drugom sam već od 4. meseca morala da uvedem dohranu, a sa nepunih 6 je potpuno prestala da sisa, a treća je dojena 8 meseci. Još uvek nisam u potpunosti shvatila šta je uzrok mog ostajanja bez mleka. Ali sasvim je sigurno da na prestanak mleka stres utiče i to u velikoj meri.

Zato u periodu dojenja, oslobodite se svega što vam stvara nervozu i stres. Znam da to nije moguće u potpunosti, ali potrudite se da budete što opušteniji i što raspoloženiji. Jer peta zamka dojenja je upravo stres. Tražite podršku partnera i šire porodice. Objasnite im da vam treba vreme za opuštanje, vreme za vas i bebu, vreme za dojenje. Jer u tom periodu to je ono što je najvažnije. Sve drugo može da pričeka.

Svakoj mami želim da doji svoje dete. Jer majčino mleko je za bebu najzdravija i najvrednija hrana koju će ikada imati. Obezbeđuje joj pritom i otpornost i imunitet. Dojene bebe imaju dokazano veći koeficijent inteligencije, emotivno su stabilnije i grade zdrave međuljudske odnose. Dojenje je zdravo i za samu mamu, jer čini da se ona brže oporavi posle porođaja i smanjuje rizik od kancera. Osim toga, kada je beba gladna, hrana joj je odmah dostupna, ne gubite vreme na pripremu obroka, a pritom je i potpuno besplatno.

Opet, ukoliko neka mama iz nekog svog razloga ne želi da doji ili ne može da doji, ne treba je osuđivati. Dojenje je vrlo intimna stvar o kojoj odlučuje pre svega sama majka.

Prema poslednjim istraživanjima, u Srbiji procenat samo dojenih beba uzrasta do 6 meseci je nešto manji od 13%. Svako će se složiti da je ova činjenica veoma poražavajuća. Da bi se to promenilo, treba pre svega da se promeni naša svest o dojenju, naš odnos prema dojenju. Da se novim mamama u prvim danima pruži pomoć i podrška i u porodilištima. Da mame imaju veću podršku, bolju edukaciju. Jer sve mi na početku mislimo da je to prirodno i da ćemo lako. Meni niko nije rekao da beba neće umeti da sisa i da će biti gladna. Niko mi nije rekao da ću zbog mastitisa goreti danima od temperature. Niko mi nije rekao da mogu da dobijem mastitis iako radim sve što znam kako bih ga izbegla. Niko mi nije pričao o skokovima u razvoju. Sa prvom bebom nisam ni znala šta je to. I ja sam kao i većina mama mislila da nemam dovoljno mleka.

Postoje ti trenuci u periodu dojenja u kojima majke često odustanu kada vide da ne ide, samo zato što ih niko nije upozorio da će se to desiti i nije imao ko da im objasni kako to da prevaziđu.

Zato mame, dojenje nije pesma, ali je najlepši cvrkut za bebine uši. Naići ćete na prepreke, bole će vas grudi, ispucaće vam bradavice, ali sve će to proći, sve je to kratkotrajno. A vaša beba će jesti najzdraviju hranu, lepo će napredovati, steći će imunitet i biće zdrava. I sve to zahvaljujući vama – što ste bili uporni i istrajni. Jer dojenje je borba, a svaka mama mora da se izbori za svoju bebu.

 

Tamara Perović 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*
*