Pišem ovaj tekst, tebi Ženo, koja si kao i ja – jaka zbog svojih slabosti.

Pišem ti jer želim da znaš da nisi sama, iako jesi, a okružena si ljudima. Pišem ti, da ti budem vetar, onda kada budeš htela da se predaš, onda kada budeš htela da odustaneš. Pišem ti jer znam da ti je nekada potrebna reč, bilo čija, da ti udahne dah, da ti ugreje ozeblo srce, da ti pomiluje rane. Pišem ti jer znam koliko ti je nekada potrebna tišina da se sabereš u njoj, da ne izgubiš dostojanstvo, a da nađeš sebe.  Pišem ti ovo da ti budem sidro kad budeš umorna želela da pristaneš i odmoriš. Ja znam koliko hrabrosti treba i da ostaneš i da odeš.

Pišem ti jer te razumem. Ne zato što si žena, već zato što si SVE! Pišem ti ovo da te nasmejem. Da ti budem društvo uz kafu. Pišem ti iz zahvalnosti što mi je jedna takva dala život i učinila ga divnim. Pišem ti, Ženo, jer želim da naučiš da sebe ceniš, da sebe voliš, poštuješ, da se sa sobom ponosiš. Pišem ti, jer želim da budeš srećna, da ti uzdah ne bude težak, da ti san bude bezbrižan. Pišem ti jer znam koliko su duge tvoje noći kad brineš. Pišem ti jer želim da znaš da ne moraš život da provedeš strepeći od tuđe naravi. Pišem ti da ti odam počast i stidim se jer mi fale reči…

Pišem ti, jer želim snagu da ti dam. Želim rečima da te prigrlim. Pišem ti, da ti kažem da odeš od svega što ti nemir stvara. Da odeš od svega zbog čega od sreće ne plačeš. Pišem ti jer želim da ti kažem da si mi potrebna, da i na tvom primeru naučim, da ti mene prigrliš. Znaj, Ženo, jedina si vrsta koja nema odgovarajuću komparaciju, a sa tobom se mnogi porede. Pišem ti jer želim da znaš da znam kolika je tvoja borba, ali i da znam da je uzalud kada se boriš sa „vetrenjačama“. Pišem ti jer znam da te je sramota od reči onih koji nisu hrabri kao ti i želim da znaš da nije sramota otići kada želiš sebe da sačuvaš. Sramota je samo ostati kada te dostojanstvo na put tera. Sramota je ne zaštititi to krhko telo ŽENE, koje život daje. To telo koje štiti kao lavica. Sramota je ostati kada te oči, tvoje uplašene „srne“ mole da odeš, jer se boji i za svoj i za tvoj život. Boji se, jer ne želi da ostane bez tebe. Pišem ti da te podsetim da si nečije jedro, da si nečija sigurna luka.

Pišem ti ovo da te podržim, da znaš da ne putuješ sama. Pišem ti za bolje sutra, a jače danas. Pišem ti da te umolim da se zaštitiš. Pišem ti jer hoću da znaš da je tvoj osmeh potreban svetu, potreban drugim ženama. Pišem ti da sačuvaš  suze za „sviranje“ kraja a početka nove, lepše borbe u kojoj ćeš uživaš.

Pišem ti jer želim da  sačuvaš čast! Za sebe, ne za druge. Jer ljudi ionako pamte i govore o nečemu samo dok se ne pojavi nešto novo, interesantnije, pa i to „novo“ zamene za još novije i tako u krug, jer… ljudi su to… Zato, sačuvaj sve što ti je Bog dao i budi zahvalna, jer neko je i na tebi zahvalan. Sačuvaj dostojanstvo, Ženo! Nekad ti samo ona ostane, da te ohrabri, da ti podigne glavu, da ti kaže „Bravo, možeš, idemo dalje“!

Pišem ti ovaj tekst sa željom da  ne ostaneš nikada nema na podignutu ruku koja visi iznad tvoje glave,  jer tu si ruku birala da te uzdiže, da te miluje, ne da te ponižava. Pišem ti jer želim da znaš da od svih vrednosti jedino sebe treba čuvati.

 

Ankica Palić 

Total
103
Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*
*