Termin depresija se često upotrebljava u svakodnevnom govoru. Obično se pod depresijom podrazumeva hronično loše raspoloženje, gubitak entuzijazma i odsustvo volje za akcijom.

U smislu kliničke dijagnoze depresija je ozbiljna medicinska bolest koja negativno utiče na osećanja, misli i postupke. Kod depresivnih osoba javlja se osećaj tuge i/ili gubitak interesa za aktivnosti koje su joj ranije predstavljale zadovoljstvo. To može voditi različitim emocionalnim i fizičkim problemima, kao i smanjenoj sposobnosti za normalno funkcionisanje na poslu i u porodici.

U određenim društvenim prilikama depresivna stanja mogu pogoditi šire društvene slojeve ili veći deo populacije i time uticati na promenu celokupne „slike društva“. Interakcije među ljudima postaju konfliktne ili apatične, gubi se osećaj empatije, prijateljske veze slabe… Izvestan broj osoba pogođenih ovakvim stanjem, neretko, mogu evoluirati i u klinički depresivne. Ipak najveći broj će ostati u stanju simptoma opšte „društvene bolesti“. Prilike u društvu koje dovode do ovakve masovne ugroženosti menjaju se sporo, pa je i „društveno ozdravljenje“ dug proces.

Simptomi kliničke depresije se mogu razlikovati od blage do teške i mogu uključivati osećaj tuge ili lošeg raspoloženja, gubitak interesovanja ili zadovoljstva u aktivnostima koje su nekad predstavljale uzorak, zatim gubitak apetita ili preterano unošenje hrane što dovodi do slabljenja ili gojenja (bez ciljane dijete), nesanicu ili previše spavanja, gubitak energije ili povećan umor, povećanje svrsishodne fizičke aktivnosti (npr. ručni rad ili neumerena pedantnost…) ili vidno usporeno kretanje i govor, osećaj bezvrednosti ili krivice, teškoće u razmišljanju, koncentraciji ili donošenju odluka, misli o smrti ili samoubistvu.

Vrlo je važno odvojiti kliničku depresiju od stanja koje se u svakodnevnom govoru naziva „depresija“. Primer za to je stanje tuge/žalosti posle nekog velikog gubitka (gubitak posla, smrti bliske osobe, kraj emotivne veze…). Takva stanja se teško mogu podneti bez promene raspoloženja. Normalno je da se osećaj tuge ili žalosti razvije kao odgovor na ovakve situacije. Osobe koje dožive neki gubitak često se mogu opisati kao „depresivne“. Proces tugovanja je prirodan proces, individualan je i samo su neki od simptoma istovetni sa simptomima kliničke depresije. Na primer, i tužna i depresivna osoba mogu manifestovati intenzivnu žalost i povlačenje iz uobičajenih aktivnosti.

Tuga/žalost i depresija, takođe, imaju značajnih razlika. U tuzi/žalosti se obično održava samopoštovanje, dok se u kliničkoj depresiji javlja pojačan osećaj beskorisnosti i krivice. U tuzi/žalosti, bolna osećanja dolaze u talasima i često se mešaju sa pozitivnim sećanjima u vezi sa temom koja je izazvala žalost. Kod kliničke depresije, promenjeno raspoloženje i/ili gubitak uobičajenih interesovanja traju u duži vremenski period, nekada i više od dve nedelje.

  • Faktori koji utiču na nastupanje kliničke depresije

Depresija se može razviti kod bilo koje osobe, čak i kod onih za koje se smatra da žive u skoro idealnim okolnostima.

Ovo su nekoliko faktora koji mogu uticati na razvoj depresije:

Biohemija – određene hemikalije mogu doprineti simptomima depresije.

Genetika – depresija se može prenositi porodično. Na primer, ako jedan identični blizanac ima depresiju, drugi ima šansu od 70 procenata da razvije ovu bolest u nekom trenutku života.

Ličnost – prema nekim istraživanjima, od depresije češće obolevaju ljudi sa niskim samopoštovanjem, osobe podložne stresu ili one koje su dominantno pesimistične.

Životne okolnosti – kontinuirano izlaganje nasilju, zanemarivanju, zlostavljanju ili siromaštvu, mogu učiniti da osoba bude podložnija depresiji.

  • Samopomoć i savladavanje kliničke depresije:

Uz ispravnu dijagnozu i lečenje, velika većina osoba sa depresijom će prevazići bolest. Mnogo je toga što se može učiniti kako bi se smanjili simptomi depresije. Za mnoge ljude, redovno vežbanje, odnosno, fizička aktivnost pomažu da razmišljaju pozitivno. Dovoljno kvalitetnog sna, zdrava ishrana i izbegavanje alkohola, takođe, mogu pomoći u smanjenju simptoma depresije.

  • Psihoterapija i klinička depresija:

Psihoterapija može biti od koristi za lečenje blage depresije. Za umerenu i ozbiljnu depresiju, psihoterapija se često koristi u sadejstvu sa lekovima. Praksa je pokazala da je kognitivno bihejvioralna terapija posebno efikasna u lečenju depresije.

Bolest treba prepoznati u ranoj fazi, a pravovremeno lečenje dovodi do bržeg izlečenja.

U ovoj fazi, porodica predstavlja važan faktor zato što najčešće prva primećuje simptome i predlaže medicinsku pomoć. Zato je važno da se porodica uključi u lečenje na početku, fokusirajući se na pozitivne životne aspekte. Od velike važnosti je da porodica, pacijent i stručnjaci rade zajedno.

Ako kod svojih bližnjih primetite simptome koji vam liče na depresiju, savetujemo da se odmah obratite lekaru ili psihijatru. Razgovarajte sa stručnim licem o dilemama koje imate i pojavama koje vas brinu i potrudite se da potencijalnog pacijenta podvrgnete detaljnim ispitivanjima.

 

Sanja Perić,

Master psiholog, sistemski psihoterapeut, EMDUR terapeut

Total
3
Shares