Poslednjih dana sam mnogo razmišljala na ovu temu,  jer mi se čini da su nam deca izložena svemu i svačemu, a da mi kao roditelji postajemo sve nemoćniji da ih od toga zaštitimo i da im obezbedimo ono pravo, bezbrižno detinjstvo. Mi smo odrastali toliko drugačije. I bili smo deca u onom pravom smislu – nevini, naivni, bezbrižni, veseli i nemirnog duha. Svet odraslih je delovao kao neko udaljeno mesto na koje ćemo jednog dana stići. I svi smo jedva čekali taj dan da postanemo odrasli. I verovatno je većini sada žao zbog toga. Meni je najviše žao što naša deca nemaju to što smo mi imali u detinjstvu.

Ujutru dok se razbuđujemo i dok im spremam doručak, deca se oblače i umivaju, a na televizoru su uglavnom pušteni crtaći. I mi smo se nekada budili uz crtaće, ali su to zaista bili crtaći prikladni za decu, kao što bi valjda i trebalo da budu. Međutim, ono što ja čujem iza sebe, a dolazi iz pravca televizora na kom je pušten crtani, jesu pogrdne reči, glavni lik kom smrdi iz usta, njegov najbolji prijatelj koji ima žbunje i još svašta nešto ispod pazuha, oni skidaju donji veš, cure im bale… Mislim da je i više nego dovoljno. Šta se desilo sa normalnim crtaćima, koji imaju smisla i neku poruku prijateljstva, ljubavi, koji veličaju osobine koje svako teži da ima? I od kad su crtani filmovi počeli da se dele na one koji jesu prikladni za decu i na one koji nisu? Jer da, ta podela sada realo postoji. I počela sam da praktikujem da prvo ja odgledam neki crtani film, pa onda ako procenim da je u redu da moja deca to gledaju, pustim i njima. Ne sećam se da su naši roditelji imali ovakvih problema.

I taman kada pomislim da sam rešila problem sa odabirom crtaća, počnu reklame. I to kakve reklame? E pa, reklame su takve da jedan dan dete od 6 godina me pita: „Mama, šta je kondom?“, a potom drugi dan: „Mama, šta je abortus?“. Slažem se da sa decom – treba otvoreno pričati o svemu. Ali isto tako mislim da je u uzrastu od 6 godina prilično rano za to. Isto tako se slažem da treba sprovoditi kampanju o seksualnom zdravlju, kontracepciji i svemu što ide uz to. Ali zar mora baš u vreme crtanih filmova?

Tehnika je ta koja je zapravo napravila najveće čudo. I moram priznati da spadam u one koji vrlo ograničeno i vrlo škrto daju deci telefon, tablet i računar za igranje igrica ili nešto slično. Ali uprkos tome, moja ćerka koja je tek napunila 2 godine, kada zgrabi moj telefon (koji inače moram da krijem od nje), bez ikakvih poteškoća ga otključa, otvori slike, ali i uključi Jutjub i pušta snimke. Sreća u nesreći je što joj se vrte snimci dečijih pesmica koje i inače slušaju. Ali je zastrašujuće da dete od dve godine ume savršeno da koristi pametni telefon.

Problem sa Jutjubom i snimcima je nastao kada je sin od šest godina jednom tako nasamo od nekog crtaća krenuo da vrti snimke koje mu iskaču. Kao rezultat su izašle neke pesme koje uopšte nisu prikladnog sadržaja za bilo koga, a kamoli za dete. I dobila sam milion pitanja o narkomanima, zatvorima, puškama, pljačkama… I te pesme sve to veličaju. A onda ja treba da objasnim detetu da je to loše, a on primećuje da svi pevaju o tome i da je to vrlo popularno. Da probam plastično da objasnim kako ja zamišljam da to izgleda u njegovoj glavici: ako si lopov, kriminalac, narkoman, ubica – napraviće pesmu o tebi, bićeš na svim televizijama i u svim novinama, svi će te znati i svi će pevati pesmu o tebi, dok s druge strane imaš objašnjenje da ne treba to da radiš jer je to loše i jer su takvi ljudi loši ljudi i to je to.

  1. RAZGOVARAJTE SA DETETOM I O LEPIM I RUŽNIM POJAVAMA

Dakle, prvo i osnovno, da bismo izbacili detetu iz glave ideje o svim tim kriminalnim stvarima, moramo mu dati opširno i argumntovano objašnjenje zašto to nije dobro i zašto ne treba da bude ništa od toga kad poraste.

Jer ako kažemo detetu samo da je to loše, to nije dovoljno. Moramo i detaljno obrazložiti zbog čega je nešto loše, na način koji je detetu razumljiv. I da, u tom razgovoru će se pojaviti verovatno milion i jedno pitanje, ali na svako mora biti argumentovan odgovor. Bez onoga „zato što je tako“, „zato što ja tako kažem“ ili nešto slično. Mora da postoji konkretan razlog i objašnjenje.

  1. SVOM MALIŠANU ČITAJTE BAJKE I PRIČE ZA LAKU NOĆ

I nasuprot svih ovih mračnih stvari, svega onoga što svakodnevno viđamo u medijima, svih zastrašujućih stvari koje su došle do tog nivoa da svaki dan treba da budemo zahvalni što smo uopšte živi, stoje bajke i priče za laku noć. Čitanje pred spavanje je naš mali ritual i zaista želim da potraje što duže. Volim da im pre spavanja predstavim i neku lepu i poučnu priču, koja će im dati veru u sve one lepe i dobre stvari i koja će ih nečemu i naučiti. Moram priznati da ovaj ritual i meni dođe kao neki kratkotrajni beg od realnosti, da me podseti na sve ono u šta sam verovala kao dete. I mislim da bajke, priče, crtani filmovi, sve ono čemu su deca izložena, imaju veliki uticaj na to kakvi će ljudi postati i kakva će uverenja imati.

  1. ZA DECU SU DEČJE TEME

Sada u ovim njihovim godinama želim da im najveći problem bude to što Bambi ne može da nađe mamu, što Snežana jede jabuku koja je otrovna, što je veštica uzela Arijelin glas… Da takve scene bude emocije u njima, da takvi postupci ih uče rasuđivanju između dobrog i lošeg. Ne želim da moja deca razlikuju Srbe i Albance, hrišćane i muslimane, belce i crnce, da imaju predrasude prema ljudima na nacionalnoj, verskoj ili rasnoj osnovi. Ne želim da slušaju o ratu, ubistvima, da znaju za problem Kosova ili koliko žena je ubijeno u porodičnom nasilju ove godine. To jesu strašne teme koje su važne za nas odrasle, ali deca ne treba da budu opterećena time.

  1. ŠETAJTE, SKAČITE I DRUŽITE SE SA DETETOM – ISTRAŽUJTE SVET ZAJEDNO

Moj izbor da pogasim televizore, kompijutere, telephone – sve. I da izađemo napolje u prirodu i da istražujemo. Da nam glavi problem bude da nađemo drvo na koje mogu da se popnu, stazu kojom može da se priđe do reke, šljapkamo po reci, a onda šetamo bosi dok nam se ne osuše stopala, valjamo se po travi, beremo cveće, upoznajemo insekte (mama se plaši, ali su deci vrlo interesantni)… Zato je naš život na selu lep. Jer možemo da priuštimo sebi da ponekad budemo i potpuno izolovani i da barem na kratko sačuvamo detinjstvo.

 

Tamara Perović

Total
6
Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*
*