Dvadesete su novo poglavlje i velika prekretnica jer se očekuje da donesemo odluke koje će uticati na čitav naš život. Često smo zbunjene, nesigurne i osećamo se kao da smo zalutale u nekom lavirintu. Ipak, sve situacije u koje nas život dovodi, uče nas nečemu i dragocena su iskustva. Ovo su sedam lakcija koje sam ja naučila u ovim godinama.

  • Bol nije sastavni deo ljubavi, već deo tvog procesa ličnog razvoja

Ljubav je najlepša i najplemenitija emocija koju ćeš osetiti u svom životu. Budući da ćeš imati određena očekivanja, želje i potrebe, nije isključeno da ćeš se nekada osećati razočarano i slomljeno. Ali, nemoj „kriviti“ ljubav. Ljudi se tokom života menjaju, ponekad i mimoilaze u svojim razmišljanjima i težnjama koja dolaze kao posledica promena i ličnog razvoja. Tugu i bol oseti svako tokom života. U suprotnom, ne bismo postajali jači i napredovali na putu samoostvarenja.

  • Kada donosiš odluke o svom životu, sama ćeš snositi odgovornost za njih

Nakon punoletstva mnoge ozbiljne odluke donosimo same, od izbora fakulteta/profesije/posla do onih privatnih izbora poput izbora emotivnog partnera. Bilo o kakvoj odluci da je reč, važno je da znamo da same stojimo iza nje i da smo za sve moguće posledice odgovorne upravo mi, a ne okruženje, roditelji, prijatelji ili partneri. To naravno ne znači da nikada nećemo pogrešiti (niti da bi trebalo da krivimo sebe za svaku grešku), ali i greške su tu za naše dobro, pa je veoma važno da naučimo da se suočimo sa njima.

  • Najvažnije je da radiš ono što te ispunjava

U dvadesetim se još uvek formiramo i preispitujemo svoje odluke, kao i privatne i profesionalne ciljeve, ali odlično je ako smo već pronašli ono nešto čime zaista želimo da se bavimo, ono što našem životu daje smisao i što bismo svakodnevno radili čak i da nas niko ne plaća za to. Dakle, važno je da postavimo ciljeve, koji su svakako i dalje skloni preispitivanju i promenama, ali da svakodnevno pravimo male korake ka ostvarenju istih.

  • Nisi sama na svetu, ali važne odluke ipak moraš doneti sama

Sigurno je da se neko, negde, možda baš u ovom trenutku oseća loše i bespomoćno kao mi. Ljudi dele vrlo slične tuge i probleme, iako nam se često ne čini tako. Ali, nakon svih mogućih savetovanja sa ljudima koji nas vole, rođacima, prijateljima ili saradnicima, odluke uvek donosimo same. Suočavanje sa sobom nikada nije jednostavno, ali na taj način učimo život i odrastamo.

  • Ne postoji garancija ni za šta u životu

Ne postoje nikakve garancije u životu. Zapravo, sigurnost je iluzija. Izgubićemo mnogo dragih ljudi. Ni neke emotivne veze i prijateljstva neće trajati večno. Bitno je da u svemu tome ne izgubimo sebe. Da ostanemo dosledne sebi i svojim uverenjima jer će ljudi koji su nas zaista vredni, pre ili kasnije, pronaći put do nas.

  • „Čuvaj ono što imaš“ bi trebalo da se odnosi na ono što nosiš u sebi

Ništa čovek ne poseduje. Osim onoga što nosi u sebi. Sve ostale stvari, zapravo sve ono što nazivamo „stvarima“ zapravo poseduje nas. Zato, čuvajte ono najplemenitije što nosite u sebi. Sve je relativno, samo mi same sa sobom zasigurno ostajemo zauvek!

  • Život nam zaista vraća samo ono što dajemo

Svi smo ponekad skloni da mislimo kako je život nepravedan i surov prema nama jer od nekoga nismo dobili ono što smo očekivali, nismo dobili onoliko koliko smo dali. Ali, ono što dajemo, to je naše, a ono što (ne) dobijamo, to je njihovo. Nemamo svi iste emotivne kapacitete ( a i ne pokazujemo svi emocije na isti način). Sve u svemu, ako trenutno nismo dobili ono što smatramo da nam pripada ili od osobe od koje je očekivano, ne znači da to nećemo dobiti u nekom drugom obliku i možda od nekog drugog ( često od ljudi od kojih se najmanje nadamo). Zato, uvek budite otvorene i dajte svoj maksimum! Verujte, vratiće se kada to najmanje budete očekivale!

 

Vladislava Milovanović